У Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима, код Чапљине служена је Света архијерејска литургија поводом обиљежавања Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких.
Литургију је служио епископ дизелдорфски и цијеле Њемачке Григорије, уз саслужење владике захумско-херцеговачког Димитрија и умировњеног владике Атанасија и свештенства Епархије захумско-херцеговачке.
- Ево храма, ево јеванђеља, ево истине да смрт може да направи живот. Дошли смо на ово страшно мјесто, које не само да није било гроб наше браће и сестара, него је било претворено у сметљиште. Данас, ово је најљепше мјесто у овом граду и у овој земљи, и на свијету. Ове кости постале су голгота и мјесто васкрсења, да никада више не буде пораза, него мјесто побједе - рекао је епископ Григорије.
Литургији и помену присуствовали су мјештани Пребиловаца, сада највише у расејању, вјерници из свих херцеговачких општина.
Српска православна црква 2015. године канонизовала је жртве Пребиловаца и доње Херцеговине у Другом свјетском рату, а овај празник установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле 850 мјештана овог села, углавном жена и дјеце.
Храм Васкрсења Христовог саграђен је у знак сјећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом свјетском рату и бачених у јаме, а чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници која се налазила на мјесту данашњег Храма.
Патријарх српски Иринеј освештао је Храм 8. августа 2015. године.
У Пребиловцима је у првим данима августа 1941. године од укупно хиљаду становника убијено 850, од којих 600 жена и дјеце. Они су живи гурнути у јаму Голубинка код села Шурманци, надомак Међугорја.
Ово мјесто је спаљено и у јуну 1992. године, када су током офанзиве "Чагаљ" припадници Хрватских одбрамбених снага и Хрватског вијећа одбране упали у село и минирали спомен-костурницу.
По повратку Срба у Пребиловце након 2000. године, остаци костију пребиловачких новомученика су сакупљени и сахрањени у крипти Храма Васкрсења Христовог.
Храм у Пребиловцима урађен је по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, која је симбол Васкрсења и живота, а саграђен је уз помоћ тадашњег предсједника Српске Милорада Додика и захваљујући донацијама Срба у дијаспори.
РТРС