Сваке године све нас је мање, рађа се све мање дјеце, а природни прираштај становништа у Републици Српској посљедњих 15 година је негативан.
Посебно забрињавјаућа демографска слика је у Херцеговини. Годинама је број умрлих већи од броја рођених, а негативни тренд се наставља.
Ситуацију додатно погоршавају сталне миграције становништва и све више оних који одлазе за послом, бољим животом или се након студија не враћају.
Црвени аларм који упозорава да Херцеговине полако нестаје одавно је упаљен, упозоравају демографи. Само у јануару ове године у Требињу су у књигу умрлих уписане 63 особе, док је број рођених беба драстично мањи.
Ништа боља ситуација није ни у другим херцеговачким општинама, што потврђују подаци са посљедњег пописа, по коме у овом дијелу Републике Српске живи тек нешто више од 60 000 људи.
- Гледајући претходне године, ове године је умрло за 1/4 више него у истом периоду прошле године, стварно је забрињавајућа слика, рађало се 800 беба сад дупло мање, истиче Васо Чихорић, матичар у Требињу.
Годинама уназад из продилишта исте вијести - све мање новорођенчади. У 2016 рођено је свега 328 беба, мање него претходних, и дупло мање него нпр. 1994 године када је на свијет дошло више од 800 новорођенчади.
- Примјећујемо један константан пад у рађању дјеце и он износи око 30 новорођенчади мање, истиче Срдан Лугоња, начелник гинеколошко – акушерског одјељења Болнице Требиње.
Празна породилишта, празне и школе, слика је која се у Херцеговини, према свему судећи неће мијењати у блиској будућности. Списак разлога због којих нас је све мање је подужи.
- Социо-економски услови, касно ступање у брак, прво рођење дјетета у 29 години, стерилитет или пробелми са зачећем код сваког петог или шестог пара, велики број нежења и дјевојака неудатих, миграције, разводи итд, наводи Лугоња.
- Ученици који овдје заврше средњу школу њих 80 до 90 одсто из генерације заврши студије и не враћа се, да смо им имали понудити неки посао, вратили би се, напомиње Драго Кундачина, дирекотр ОШ "Његош" у Берковићима.
Негативна статистика уписана је и у књиге вјенчаних. У Требињу, у прошлој години, субоносно "да" изговорило је тек 145 парова, што је за 43 мање него 2014 када је склопљен рекордан број бракова.
Запуштена имања, опустјела села, нажалост уобичајена су слика уХерцеговини. Чак и у селима у непосредној близини града, попут села Тврдош, не живи ниједан становник.
Поражавајући подаци су да Република Српска сваке године губи 3500 становника. Крајње вријеме је да се цијела друштвена заједница укључи у рјешавање овог проблема, упозоравају стручњаци. Ни минута за губљење нема, а у борби за живот не смије се закаснити.
РТРС