Саборна црква у Мостару прославила је празник Свете Тројице, којем је посвећена, а Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије указао је у бесједи на важност да се у овај град врате слога и живот.

Владика је подсјетио да у Мостару у миру и међусобном поштовању живе три вјере, двије хришћанске и исламска, те истакао да су једни другима најважнији.

- Најважнији посао пред нама је да повратимо мир и слогу, живот, међусобну љубав и поштовање, да вратимо углед, честитост и поштење. Да све то буде наша свакодневна стварност и онда ћемо имати нову наду и перспективу. Тако ћемо бити ближи ономе што нас чека - рекао је владика Димитрије.

Према његовим ријечима, плодови Светог духа су љубав, радост, мир, трпљење, благост, доброта.

Мостарски парох Радивоје Круљ је рекао да се тренутно завршава "капа" на звонику на који треба да се постави већ завршени позлаћени крст, а остало је да се заврше фасадарски радови на звонику и сјеверном и јужном зиду храма.

- Тиме ћемо завршити грађевинске радове на храму и вратити му предратни спољашни изглед - рекао је Круљ, те нагласио да српска заједница у Мостару свједочи радост обнове Саборне црве.

Он је напоменуо да су највише средстава за обнову Храма извојиле Републике Српска и Србија, али да је и више од хиљаду појединачних приложника.

Круљ је изразио наду да ће већ ове године у мостарској Саборној цркви бити приређена свечаност поводом 800 година аутокефалности Срепске православне цркве и установљења Епархије захумско-херцеговачке и приморске, те да ће то бити почетак редовног циклуса богослужења у храму, изграђеном 1873. године.

Саборна црква у Мостару је до градње Храма Светог Саве у Београду била највећа богомоља под јурисдикцијом СПЦ.

Саборна црква Свете Тројице у Мостару, симбол и срце српског идентитета Мостара, запаљена је 15. јуна 1992. године.

Црква је прво запаљена, а након тога је мјесец дана минирана и рушена, док није пао и посљедњи камен.

Њена обнова почела је 2010. године и опет се гордо издигла над Мостаром, те свједочи вишевјековном постојању Срба у овом граду.

СРНА