Климатске промјене на земљи достигле су такав ниво да се већ може говорити и о климатској кризи; а стручњаци визију изласка виде у снажнијем кориштењу мање штетних изворе енергије (обновљиви извори), уз редукцију кориштења фосилних горива, односно емисије стакленичких плинова. Највећи дио енергије добијене из обновљивих извора у свијету односи се на хидроенергију, уз све значајније учешће вјетроенергије, док су остали енергетски извори тренутно занемариви. Босна и Херцеговина има велики неискориштен потенцијал за производњу енергије вјетра, али због споре имплементације инвестиција тек двије вјетроелектрана су прикључене на мрежу. Недавна додјела концесије од стране Владе РС фирми ВЕ Гребак д.о.о. Невесиње за вјетроелектрану Гребак повод је за разговар са њеним извршним директором Миралемом Чампаром.
За почетак, укратко представите себе, друштво ВЕ Гребак и пројекат у општини Невесиње.
Ја сам по занимању машински инжењер са богатим искуством у енергетици (ТЕ Гацко). Овим послом: истраживањем вјетропотенцијала, припремом пројеката вјетроенергије и самом промоцијом овог облика обновљиве енергије бавим се задњих 15 година. Прије 4 године сам успоставио сарадњу са партнерима из Њемачке, на развоју и припреми изградње вјетроелектране Гребак, на локалитету Гребак, општина Невесиње.
Ради се о страном инвеститору, који у свом портфолију и својим референцама има значајне пројекте, који је донио оно што нама недостаје; искуство и капитал. Битно је знати да не треба правити разлику домаћи или страни капитал, јер капитал нема вјеру ни националност, већ је неутралан као вода, иде тамо гдје је лакше и гдје се остварује профит.
Ми смо са наше стране уложили резултате наших дугогодишњих и по међународним стандардима, извршених истраживања вјетропотенцијала те обавезу да проведемо све припремне радње, које су иначе сложене, а у нашим околностима и додатно усложњене, што говори да смо у имплементацији оваквих пројеката на самом дну у региону.
Ово би били у најкраћем, основи на којима се темељи ово партнерство и улога привредног друштва ВЕ Гребак д.о.о. у овој фази.
ВЕ Гребак д.о.о. је носилац пројекта вјетроелектране. Ради се о пројектном друштву- девелоперу које не посједује властити капитал, већ оснивачи друштва посједују капитал. Истовремено, ради се о инвеститору, који улаже новац и инвестицијским потенцијалом осигурава реализацију пројекта, што је са организацијског аспекта уобичајена пракса за овакве пројекте.
У развојној фази пројекта, када се имају само улагања, а не и приходи, нормално је да се у завршном рачуну исказује губитак. Да се разумијемо, тај губитак је властити капитал инвеститора, при чему се враћање уложеног капитала врши искључиво из производње, односно будућих зарада пројекта.
Инвестицијска вриједност пројекта ВЕ Гребак је 130 милиона КМ, трошкови развојне, односно припремне фазе процијењени на око 5 милиона КМ (од чега је већ до сада утрошено око 4 милиона КМ), те уз чињеницу да је ВЕ Гребак д.о.о. ( Концесионар) и потписник Концесионог уговора и да је све обавезе укључујући и једнократну концесиону накнадну у износу од 650.000 КМ уредно и правовремено испунио.
Изградња овог пројекта је у интересу свих учесника у пројекту: од инвеститора и локалне заједнице до Владе Републике Српске и потребе за реализацију планова развоја везаних за енергетски сектор и обновљиве изворе енергије. Само концесиона накнада према локалној заједници годишње треба да износи у распону 700.000 - 1.000.000 КМ.
Иначе, пројекат ВЕ Гребак, користиће најсавременију опрему за производњу енергије из вјетра, са роком завршетка 2021/2022. године, уколико не буде неких блокада, радови на изградњи путева би могли започети октобра 2020. Изградња вјетроелектране подстаћи ће локални привредни развој и отварање нових радних мјеста.
Каква је сарадња са локалном заједницом?
Пројекат изградње вјетроелектрана у свакој средини представља велики изазов посебно у нашим условима. Његова реализација је веома сложена и оптерећена низом различитих односа, друштвених, нормативних па и политичких. Мора се признати изузетна подршка од стране локалне заједнице и коректна сарадња са надлежним Министарством енергетике, иако је требало готово 10 година да се са Владом потпише Уговор о концесији (у транспарентној процедури).
Генерално, двије су основне категорије проблема са којима се инвеститори суочавају приликом улагања код нас. То су административне препреке и амбијент за улагање, што реализацију пројеката у датом окружењу неефикасне и споре администрације и слабе заштите власничких права пројекта уз недостатак института одговорности за рад јавних служби чини такође спорим.
Мора се напоменути да много труда узима компликована и обимна администрација у процесу припреме реализације инвестиције, тако да се инвеститори, умјесто пословним активностима због којих су ту, често баве само администрацијом ( исхођење 60-так разних докумената, рјешења, дозвола и сагласности), беспотребно трошећи средства и вријеме.
Већ сте навели позитивне споредне ефекте овог пројекта по локалну заједницу. Можете ли рећи мало више, како ће ова вјетроелектрана утицати на природу и околину, цијене електричне енергије, те остале користи за локалну заједницу и јавне интересе?
Потреба за чистом енергијом је једна од најважнијих тема 21. вијека, јер је енергија крвоток цивилизације и саставни дио нашег свакодневног живота. ВЕ Гребак је у складу са важећим законским прописима исходовао рјешење о претходној сагласности, а у завршној фази је израда студије утицаја на околину којом се утврђује нулто стање прије изградње, уз свеобухватно разматрање потенцијалних учинака на околину у току изградње и за вријеме рада вјетроелектране, уз уважавање одредаба ЕУ Директиве ИИ за околину.
У БиХ, као и у већини земаља ЕУ постоји систем подстицаја тзв. „фид-ин“ тарифа гарантоване откупне цијене, које су нешто веће него тржиште због чега се формирало негативно мишљење у јавности под изговором да то повећава цијену струје за домаћинство, што је довело до општег противљења развоју и изградњи вјетроелектрана у БиХ. Нови правилник о подстицајима треба понудити прикладнија рјешења, али још није донешен и не знамо какви ће бити његови ефекти на интензивирање изградње.
ВЕ Гребак је оптимизацијом пројектних рјешења и повољних кредитних аранжмана прихватила захтјев Министарства енергетике РС да електричну енерију продаје на тржишту тако да се избјегла свака одговорност за повећање оптерећења за домаћинства.
Допринос јавном интересу огледа се у диверзификацији производње електричне енерије, могућности употребе некориштене имовине у државном власништву, проширењу инфраструктуре (електро и путне), могућности развоја других производних грана на подручју и надзора заштите јавних добара од непогода насталих дјеловањем човјека и природе (пожари и сл.)
Каква је могућност партиципације домаће привреде при изградњи вјетроелектрана?
У сваком случају ради се о значајнијој вриједности учешћа домаћих фирми у изградњи пројекта, посебно када се ради о грађевинском дијелу ( око 10 км путева, бетонски темељи) и електро инсталационом дијелу пројекта (ТС, кабловске трасе, прикључни далековод и сл.).
Генерално у БиХ недостаје капацитета за производњу опреме, јер домаћа индустрија нема технолошки ниво какав имају страни произвођачи такве опреме и дијелова, али кооперација са већ афирмисаним страним фирмама треба максимално подржати. Дакле, енергија вјетра, због значајног техничког напретка, и код нас може у догледно вријеме постати и генератор привредног развоја.
И за крај, као један од најискуснијих девелопера вјетроенергије у БиХ, можете ли коментарисати досадашњи развој тог извора енергије у БиХ и његову будућност?
Потребна нам је пословна стабилност и амбијент за рад. Овим послом се бавим већ 15 година и гђе год би покренуо разговор или активности на развоју вјетроелектране наилазио сам на резерве и препреке. До сада ме носио ентузијазам садржан у великом изазову.
Начелно свим властима у БиХ су пуна уста позива страним инвеститорима ( организују се и бројне конференције) и потребе за обновљивим изворима енергије и заштите климе, али кад су у питању процедуралне активности и амбијент за улагање, имате видљиве и невидљиве баријере које не иду у сусрет томе.
Такође је и чињеница да у БиХ недостају озбиљни домаћи инвеститори, који могу пратити овај сектор, а питање је и да ли су спремни на ризике. По моделу пројектног финансирања инвеститор улаже 25% својих средстава, а остало су кредити банке и док се не исплати комплетан износ кредита заједно са каматама, банка има заложна права на пројекат. Ако пројекат дође у проблем ликвидности, активираће се заложно право и банка формално преузима пројекат. У том случају инвеститор губи 25% средстава које је унио у пројекат. Банци је искључиви интерес да покрије своје дугове и тражиће новог купца пројекта.
Да би се омогућио интензивнији развој вјетроенергије код нас и што веће учешће домаће компоненте потребно је на нивоу друштва равијати способности процедуралне, техничке и финансијске природе. Таквим приступом могло би се до 2030. изградити 1200 MW ( 3000 GWh) инвестиционе вриједности од преко једне милијарде са могућим домаћим учешћем од око 200 милиона еура, што представља значајан развојни потенцијал.
СЕТ д.о.о. Требиње