Посезање за кредитима дугододишња је пракса локалних заједница у Херцеговини. Образлажу се, углавном, финансирањем пројеката, али неријетко, и плаћањем текућих обавеза. На финансијску гимнастику принуђени су због неусклађености планова, вишка запослених и редовних обавеза, у односу на расположиви буџетски новац. Према доступним информацијама, ниједна локална заједница није досегла дозвољени праг задужености, од 18 процената.
Да би се упустили у то, тврде челни људи, потребна је чврста залеђина, коју нема ниједна локална заједница. Уз претходну калкулацију, Невесиње се, 2017., задужило 3,5 милиона, да би покрили дефицит, рефинансирали наслијеђене дугове и финансирали капиталне пројекте.
- За инфраструктуру и уређење улица, спортску дворану, изградњу споменика. Планирали смо и за Дом кулутре, али смо добили донације Влада Српске и Србије - рекао је Миленко Авдаловић, начелник Општине Невесиње. То је Невесињу помогло да уштеди солидних 760.000 марака.
Челни људи кажу да, иако закон дозвољава задужење до 18 одсто, у односу на редовне приходе, крпљење финансијских рупа кредитом води у опасну замку. Кредити су нужно зло.
- Кад гледате, од нашег буџета од 1,8 милиона, ви да издвојите за инфраструктуру 600.000 КМ, то јер немогуће, јер имате толико обавеза - сматра Дарко Крунић, начелник Општине Љубиње-Требиње.
Општина Гацко, једна од локалних заједница са највећим буџетом по глави становника у Српској, задужила се седам милиона да би ријешила водоснабдијевање. Пројекат није доведен до краја, али кредите уредно враћају.
- Наши мјесечни ануитети су 98.000 марака, на буџет од 9,5 милиона, то је око 12%, тако да немамо проблем - истакао је Радојица Антуновић, замјеник начелника Општине Гацко.
Мјесечни ануитети Требиња износе 138.000 марака, на име намјенских кредита. С обзиром на износ редовних прихода, нису значајно оптерећење. Развој града и капиталне пројекте финансирају и властитим буџетом.
Интересантно је да најмања општина, Источни Мостар, нема дуговања. Билећа је, за то, једним од кредита морала да исплаћује зараде запосленима и дугове добављачима, а гаранцију су тражили и од Владе Српске.
Рачун је, тренутно, у блокади. Берковићима, тврди начелник, није проблем четири процента оптерећења на редовне приходе, али свако наредно, на ионако скроман буџет, водило би у неизвјесност.
РТРС