Градски одбор Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Мостар синоћ је на свечаној академији поводом 100 година од завршетка Првог свјетског рата и ослобођења града од Аустроугарске додијелио Анису Косовцу из Коњица награду за хуманост "Степа Степановић".
Косовцу је додијељена ова награда за племенито дјело подизања споменика браћи Павлу и Петру Голубовић, од пет и седам година, који су заједно са мајком и оцем убијени 1992. године у Коњицу.
Предсједник мостарске "Просвјете" Радивоје Круљ изјавио је да "Просвјета" овом академијом жели да обиљежи велики датум из историје Мостара, али и да се сјети дивних и хуманих људи и тиме пошаље поруку да је човјечност и хуманост изнад свега, да је свјетло изнад таме и да добро увијек побјеђује зло.
Према његовим ријечима, "Просвјета" Мостар овом академијом жели да се сјети човјека, војсковође, великог хуманисте Степе Степановића и да га врати у Мостар јер је неправедно избачен из овог града 1941. године.
"Осим Степе Степановића и велике савезничке побједе 1918. године, `Просвјета` жели да се сјети и два часна човјека - тузланског муфтије мостарских коријена Шефкета ефендије Курта и Блажа Слишковића из Мостара који су спасили многе животе Срба у Другом свјетском рату и учинили дјела за памћење. Сјетили смо се и нашег савремника Аниса Косовца, доброг човјека из Коњица који је показао велики хумани гест и грађанску храброст, тиме што је подигао споменик двојици коњичких дјечака Павлу и Петру Голубовићу", рекао је Круљ.
Коментаришући притиске и негативне реакције због чега је одржавање свечане академије из Народног позоришта Мостар измјештено у Владичански двор, Круљ је истакао да га жалости што неки људи нису разумјели поруке хуманости и добра и што су тако реаговали.
Добитник награде Анис Косовац каже да ово не доживљава као награду, већ као захвалницу, јер је ријеч о тужном поводу, нагласивши да га је срамота коју је Коњиц имао због убиства два дјетета понукала да им подигне споменик у том граду.
"Злочина има милион. Има мртве дјеце од граната и у Коњицу, али њихова судбина је најтужнија и ја је нисам могао гурати под тепих. Из цијелог свијета сам добио поруке људе, што значи да и они тако осјећају. Неки ме питају одакле ми храброст. За ово не треба храброст. Шути се и гура под тепих, од Чапљине до Бијељине. Споменици се праве јунацима, а жртвама, својим комшијама, нико не прави споменик", рекао је Косовац.
Он је додао да на гробљу у близини његове куће није било капије и да је хтио обновити капију и направити споменик који је посветио Петру и Павлу.
"Моја порука свим грађанима је антиратна. Само љубав и љубав, а не мржња", рекао је Косовац.
Извор: РТРС