Градња вјетропарка “Трусина” код Невесиња коначно би могла почети у наредних неколико мјесеци, након вишегодишњег одгађања и законских перипетија које су пратиле овај пројекат.

Према ријечима директора предузећа “Еол први” Златка Манџуке, које заједно са лондонском компанијом “Кермас” и општином Невесиње учествује у реализацији градње овог вјетропарка на планини Трусина код Невесиња, ушли су у фазу када више није спорна реализација овог пројекта вриједног 140 милиона марака.

- Очекујем да у наредних десетак дана добијемо и дозволу за изградњу, чиме бисмо коначно кренули са првим радовима. Први киловати струје требало би да “потеку” крајем 2019. године - истакао је Манџука додајући како ће са данском компанијом “Вестас” сутра у згради Владе РС свечано бити потписан уговор о куповини и одржавању опреме за вјетропарк.

Почетак грађевинских радова за вјетропарк на планини Трусини посљедњи пут је најављиван 2016. године, када је истакнуто да би се то требало догодити у марту, а да би енергетско постројење требало да буде пуштено у рад већ до краја 2017. године. Инвеститори су тада објелоданили да су потписали уговор за изградњу вјетропарка по систему “кључ у руке” са специјализованом грчком фирмом “Пренекон”, која ће као подизвођаче ангажовати домаћа предузећа, а једно од главних у пројекту требало би да буде бањалучки “Елнос”. Тада је истакнуто да су у завршној фази преговора са данским произвођачем вјетротурбина “Вестасом” у вези са потписивањем уговора о куповини опреме вриједне око 90 милиона марака. И прије тога је неколико пута пролонгирана реализација овог пројекта, који је наишао на неколико препрека, због чега су рокови објективно морали бити помјерани.

У градњи вјетропарка “Трусина” са 87 одсто средстава учествује компанија “Кермас”, “Еол први” са 10, а општина Невесиње са три одсто. Власник “Кермаса” је познати хрватски биснисмен Данко Кончар, који живи и ради у Лондону, а поријеклом је са наших простора.

Сбербанка Бањалука је на челу банкарског конзорцијума који ће финансирати више од двије трећине вриједности инвестиције, док су остатак новца обезбиједили инвеститори.

Извор струје за 40.000 домаћинстава

Идејним пројектом планирана је градња 15 вјетротурбина укупне инсталисане снаге 49,5 мегавата. Пројектована годишња производња би требало да износи око 160 гигават-часова електричне енергије, што вјетропарку даје капацитет да снабдијева око 40.000 домаћинстава или град са око 160.000 становника.

Влада РС је фирми “Еол први” у октобру 2012. године дала концесију на 30 година.

ГЛАС СРПСКЕ