Викторија Мишељић, кћерка Јова Мишељића, легендарног невесињског фудбалера и тренера, некадашња фудбалерка Машинца и својевремено капитенка женске фудбалске репрезентације Србије за играчице до 19 година, докторирала је недавно хемију на Универзитету Веслијан у америчкој држави Конетикат.

Млада Нишлијка је још прошле јесени добила понуду да, по завршетку докторских студија, предаје на Ферли Дикинсон Универзитету у држави Њу Џерси, тако да ће од августа бити предавач на том познатом америчком универзитету.

Мишељић је казала за агенцију Бета да су фудбал и хемија њене две велике љубави, и за студије у Сједињеним Америчким држава одлучила се управо из разлога јер је тамо могла истовремено и да игра фудбал и да студира.

Фудбал је, рекла је, заволела у најранијем детињству, а хемију током основне школе.

"Мој отац Јово Мишељић био је професионални фудбалер и фудбалски тренер тако да сам ја, чим сам се родила већ имала у кући лопте, копачке, костобране, штуцне, дресове... Чим са проходала почела сам да шутирам лопту са татом и друговима испред зграде, а почела сам да тренирам фудбал у Машинцу када сам имала 11 година", казала је Мишељић.

Фудбал је, додала је, играла у Машинцу, а потом и у репрезентацији Србије све до одласка на студије у Америку.

"Неколико европских клубова ми је понудило да по завршетку средње Медицинске школе пређем код њих и професионално играм фудбал, али се моја мама Јадранка томе успротивила. Није била за то јер би тако остала без факултетског образовања, а онда бих по завршетку фудбалске каријере морала да радим само са средњошколском дипломом", казала је Мишељић.

Према њеним речима, једно време размишљала је да упише студије фармације у Србији, али би то значило да би морала да престане да игра фудбал јер не би могла да усклади све обавезе на факултету са тренинзима и утакмицама у Машинцу и у репрезентацији.

"На идеју да одем у Америку дошла сам након разговора са мојом годину дана старијом другарицом која је отишла тамо на студије. Схватила сам да бих у Америци и ја могла и да играм фудбал и да студирам. Моја мама се сложила са тим и августа 2017. године кренула сам на студије на Ферли Дикинскон Универзитету", изјавила је Мишељић.

Заваљујући добрим оценама у школи и добрим резултатима на фудбалском терену добила је стипендију која је покривала све трошкове студирања.

"Није било лако и играти фудбал и полагати испите, али сам стекла пуно пријатељица и пријатеља који су имали сличан распоред обавеза па ми је то помогло. Заједно смо тренирали, имали утакмице, предавања, испите…Добра ствар у Америци је што можете да бирате којим данима ћете да имате предавања, тако да можете да их усклађујете са тренинзима и утакмицама", истакла је Мишељић.

Она је казала да је основне студије завршила у пролеће 2021. године и тог лета је учествовала у истраживању у области биохемије са професором на факултету на коме је дипломирала, а то јој је помогло да прескочи мастер студије и одмах аплицира са за докторске студије.

"После рада у три различите лабораторије на докторским студијама, одлучила сам се да се бавим истраживањима и да докторирам у лабораторији која се бави органском хемијом. Бавила сам се дизајном, синтезом и карактеризацијом мултифункционалних органских молекула како би они могли да се користе у електронским уређајима као што су паметни телефони", навела је Мишељић.

Прошле јесени, додала је, представила је свој рад на универзитету на коме је завршила основне студије, у оквиру Националне недеље посвећене хемији, након чега је добила позив да постане професор.

Прошла је све потребне интервјуе и добила посао на катедри за хемију.

Током докторских студија, додала је, није имала право да игра фудбал за универзитетски тим, али је радила на факултету као помоћни тренер и рекреативно је тренирала са осталим фудбалеркама.

То јој је, истакла је, представљало велико задовољство и предах од бројних обавеза на докторским студијама.

"У Америци се по завршетку лиге организује турнир, а победници се пласирају на турнир који се организује на националном нивоу. Након мог доласка на Универзитет Веслијан, универзитетски женски фудбалски клуб се сваке године пласирао на национални турнир, а наш стручни штаб је пре две године проглашен за најбољи у Америци", казала је Мишељић.

Она је казала да се у Америци игра добар женски фудбал, али се доста разликује од европског.

"У Америци се игра брже, међутим, техници се поклања мање пажње него у Европи. Због временске разлике, али и обавезама на студијама нисам могла да много пратим дешавања у европском фудбалу последњих година. Радујем томе што ће Светско првенство бити у Америци, Канади и Мексику, па ћу моћи да пратим утакмице", казала је Мишељић.

БЕТА