У Београду је одржана свечана промоција књиге "Невесињска пушка – пуцањ који одјекује вијековима", која освијетљава значај овог догађаја за српску историју.
Министар културе Никола Селаковић оцијенио је да ће књига "Невесињска пушка - Пуцањ који одјекује вијековима" помоћи бољем сагледавању значаја Херцеговачког устанка 1875-78. године у новијој историји српског народа.
Говорећи на представљању књиге у Дому војске, пред бројним званицама, Селаковић је истакао да је важно што имамо у једним корицама три књиге које су освијетлиле Невесињску пушку из неколико различитих углова.
Селаковић је подсјетио да је српски народ током 19. вијека у кратком временском периоду прошао пут од обесправљене раје под турском влашћу до самосталних националних држава 1878. године.
Према његовим ријечима, неки догађају нису били довољно у средишту нашег колективног памћења, а један од њих је Невесињска пушка из 1875. године, која је често измицала нашој пуној пажњи, иако је тиме било отворено "Источно питање".
Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић је подсјетио да је обиљежавање Невесињске пушке потпуно заборављено након Другог свјетског рата.
- Данас захваљујући владама Србије и Српске планирамо неколико догађаја који ће окупити најбоље што српски народ има - истакао је Авдаловић.
Према његовим ријечима, централна манифестација ће бити 6. јула на Тргу слободе у Невесињу, која ће почети светом архијерејском литургијом коју ће водити патријарх Порифирије.
Авдаловић је навео да ће присуствовати председници Србије и Српске, премијери, министри, владике и митрополити, директори јавних предузећа, представници Српске академије науке и умјетности, Матице српске и други.
Како је најављено, документарно-играни филм о Невесињској пушки ће имати премијеру 5. јула у Невесињу, док ће 15. септембра у београдској МТС дворани бити одржана велика свечана академија.
Директор Историјског института и писац стручног предговора у књизи Александар Растовић је истакао да је велики јубилеј прилика за подсјећања на бурне догађаје који су одредили судбину српског народа и држава до 1914. године.
Према његовим ријечима, Невесињска буна је испрва представљена као догађај локалног значења, али је врло брзо је превазишла границе и на крају је дошло до Берлинског конгреса.
Растовић је оцијенио да је буна имала важан ефекат на Србију, цијели простор Балкана је захватила устаничка атмосфера, а велике силе су схватиле да пубуна може имати негативне утицаје по њихове интересе.
–Почетни захтјеви социјалног карактера врло брзо су добили шири политички контекст, и тражила се слобода вјероисповедња и једнакост, док је у Србији јавност вршила притисак да се са Црном Гором директно укључи –навео је Растовић.
Србија и Црна Гора су 1876. године објавиле рат Турској, који се није добро завршио, али је у априлу 1877. избио Руско-турски рат, када се Србија поново укључила, који је завршен руским тријумфом и Санстефанским миром.
– Берлински конгрес је ревизија Санстефанског уговора. Русија се одрекла победа на Балкану и извршена је прекомпозиција позиција и карте Балкана. Србија је стекла независност и одређена проширења – навео је Растовић.
Устанак није успио да ослободи српски народ у БиХ и уједини га са матицом, пошто је Аустро-угарска добила право да окупира БиХ, а потом и да је 1908. године анектира, али је Растовић оцијенио да ће "Херцеговачки устанак остати упамћен великим словима у историји српског народа".
Уредник књиге "Невесињска пушка - пуцањ који одјекује вијековима" генерал мајор Светко Ковач је истакао да је Невесињска пушка "камен темељац велике источне кризе".
Говорећи о фототипским издањима, Ковач је оцијенио, између осталог, да је Пророковићева "најстарија и можда једна од најбољих књига о Невесињском устанку", која је заснована на подацима учесника догађаја.
Промоција књиге само је једна у низу манифестација којим се обиљежава 150 година устанка српског народа у Херцеговини против отоманске власти, који се убрзо проширио на цијелу БиХ уз подршку Србије и Црне Горе и на крају прерастао у српско-турски рат.
РТРС, Танјуг