Чланови Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији, са сједиштем у Новом Саду, окупили су се давне 1991. године око идеје како помоћи свом народу у ратом захваћеном подручју. Након завршетка рата Удружење је наставило са бројним активностима и хуманитарним акцијама како би земљацима помагали и у миру.
Према ријечима Бојана Миленића, члана Удружења, са овим активностима настављају и данас. У фокусу су им сви који долазе из Херцеговине, али и остали којима су вољни да у оквиру својих могућности помогну.
-Своје дјеловање проширили смо на све сфере живота. Наш рад је подијељен у неколико етапа. Данас радимо на привредном повезивању Херцеговине и Србије, просвјетним и издавачким активностима. Посебну пажњу посвећујемо раду са младима. Нису то само студенти који долазе из Херцеговине у Нови Сад. Окупљамо потомке наших исељеника из свих војвођанских мјеста. Многи од њих никада нису били у Херцеговини. Сада се посјећују и одржавају везу са родним крајем. Посебно нам је драго што су се временом обновиле породичне и пријатељске везе, каже Миленић.
Удружење окупља успјешне привреднике и професоре, који су на услузи нашим студентима. Један број у њиховим фирмама одради стручну праксу, приправнички стаж, неки добију и запослење. Последњих година створили су се услови да одређени број студената стипендирају.
-Посебно смо поносни на хуманитарни рад наших чланова. Издвојио бих акције добровољног даривања крви, као један вид директне помоћи, које организујемо са надлежним медицинским установама у Новом Саду. До сада је прикупљено близу хиљаду доза крви. Одличну сарадњу имамо са добровољним даваоцима из свих херцеговачких мјеста, додаје Миленић.
Прије пар година покренули су акцију ,,Помоћ ђацима првацима у Херцеговини“.
-Везани смо и за хуманитарни рад у Новом Саду. Помагали смо Свратиште за дјецу и одрасле, Дјечије село у Сремској Каменици. Организатори смо и бројних акција за помоћ Србима на Косову и Метохији, истиче Миленић.
Херцеговци су пронашли своје парче неба у Новом Саду и Србији. Од колониста који су дошли средином прошлог вијека до оних који долазе данас. Оно што је примијетно је да се један број студената након квалитетног образовања враћа у своја мјеста гдје се запошљавају и настоје да помогну развоју своје локалне заједнице. Посао је основна ствар која би младе вратила у Херцеговину. Херцеговци су однијели добар глас гдје год да су отишли. Воде се ријечима Михајла Пупина који је рекао ,,Ко се поноси својим селом, на добром је путу да се читав свијет поноси са њим“, додаје Миленић.
Радио Билећа