У уторак 25. октобра, на 65. Међународном сајму књига у Београду свечано је промовисана збирка поезије Огњена Кандића – На прагу Стварности.

Под покровитељством Владе РС и Представништва Републике Српске у Србији, промоција је уприличена у поподневним часовима на Штанду Републике Српске, у хали 2 београдског сајма, гдје су осим Кандићевог књижевног првијенца током вишесатног програма представљена и остала издања СПКД Просвјета Гацко, попут Херцеговачког вијенца аутора Гедеона Стајића, свесрпског часописа за културу и језик Нова зора.

О Кандићу и његовој поезији сабраној међу корицама ове књиге надахнуто су говорили истакнути универзитетски професор и лингвиста Милош Ковачевић, те Трифко Ћоровић, новинар и одговорни уредник часописа Српско коло и интернет портала Слободна Херцеговина, чији је Кандић дугогодишњи дописник.

Говорећи о значају очувања ћирилице коју од свог оснивања на врло конкретан начин промовише Слободна Херцеговина, Ћоровић је истакао како је у тој и таквој мисији препознат и Кандићев дар.

„Студиозан, какав јесте, Огњен је наметнуо високе стандарде за свој првијенац и већ овом збирком потврдио континуитет херцеговачког битисања у српској поезији.”

Кратким освртом на први Кандићев есеј о Шантићу, који нас „на само њему својствен начин позива на пут Богочовјека”, Ћоровић је закључио да се аутор на достојанствен начин одужио великом земљаку и пјесмом Химна бесмртника.

„И управо на друму којим се рјеђе иде, неминован је сусрет са пјесником Огњеном Кандићем и његовом изванредном збирком поезије филозофског наслова На прагу Стварности.”

Сам аутор покушао је да у најкраћем представи публици есенцију ове збирке, полазећи управо од њеног наслова који на најбољи могући начин повезује двије његове највеће љубави – поезију и филозофију, које произлазе из исте зачуђености пред собом и свијетом.

„Поезија је одувијек била ефикасно средство да се укаже на одређене проблеме и нуспојаве друштва, да опомене, усмјери, наведе на размишљање и преиспитивање. Поред Крика нерођене Србије, који је путем савремених сокоћала далеко одјекнуо, Дух равнодушја је једна од оних пјесама које се такође налазе у сличној мисији и која, на извјестан начин, обједињује у себи све оне елементе и духовне фрагменте лирског, религиозног, патриотског, историјског и философског, који ме прожимају и надахњују.”

Управо су стихови Духа равнодушја и завршне пјесме Кандићеве збирке симболичног наслова – Тестамент били они којима се аутор одужио београдској публици на свесрдној подршци.

Проф. др Милош Ковачевић посебну пажњу обратио је на сонете заступљене у овој збирци, наводећи да нема нити једног великог пјесника без сонета као најкомплексније пјесничке форме. Говорећи о разнородности форми Кандићевих пјесама, Ковачевић наводи како је форма прилагођена да изрази дати садржај, односно да је дата форма једина могућа да пренесе садржај који је у њу удјенут.

„Већ сада у ових шест циклуса који чине ову збирку има толико различитих форми и толико различито удјенутих осјећања да имамо једног већ зрелог пјесника. Ја сам сигуран да ће из ове збирке остати бар четири-пет пјесама које ће ући у неки будући Кандићев Избор, а пет пјесама, вјеровали или не, још нико није доживио ни у једној првој збирци које су ушле касније у антологију српског пјесништва”, закључио је Ковачевић.

Подсјећамо, збирка пјесама На прагу Стварности аутора Огњена Кандића објављена је маја мјесеца прошле године. Након Пала и Требиња, Београд је био трећи град у коме је промовисана. Аутор се нада да ће сљедећа промоција бити уприличена у његовом Невесињу.

СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА