Nevesinje
У Невесињу су се данас окупили бивши припадници Прве класе Војске Републике Српске који су на Видовдан 1992. у билећкој касарни положили свечану заклетву.
Невјероватна снага видовданског завјета и ратног другарства поново је данас оживјела на улицама Невесиња. Тачно тридесет и четири године након што су у суровом ратном вихору 1992. године стали у строј и положили свечану заклетву, бивши припадници Прве класе Војске Републике Српске поново су се окупили да покажу да вријеме не може избрисати оно што је исклесано у борби за слободу. Некад голобради младићи, а данас поносни људи и живи свједоци историје, након Билеће, Љубиња и Требиња, свој традиционални видовдански рапорт поднијели су у јуначком Невесињу. Ови људи данас свједоче о времену када су младост, храброст и срце били једини и најјачи бедем у одбрани вјековних огњишта.
Обиљежавање овог значајног јубилеја почело је у Храму Вазнесења Господњег, гдје је служена света литургија и одржан помен погинулим и умрлим борцима. Након молитвеног сјећања, бивши саборци су се упутили ка Централном градском тргу, гдје су на Споменик слободе положили цвијеће. С посебним пијететом, бивши саборци су посјетили и Спомен собу, одајући почаст онима који су за слободу Херцеговине дали оно највредније – своје животе.
Јединство и ведар дух који трају 34 године
Васо Љубенко из Требиња, један од главних иницијатора ових традиционалних окупљања, са поносом истиче важност очувања овог другарства које траје већ дуже од три деценије.
„По многима, ово је најбоља класа Војске Републике Српске. Те 1992. године, као голобради младићи, завршили смо захтјевну обуку за само два мјесеца, а касније се испоставило да су управо ови момци израсли у најбоље борце Војске РС“, истакао је Љубенко. Додао је да је ову класу од првог дана красило невјероватно јединство и храброст. Посебно је нагласио да их ни сурови ратни вихор није сломио.
„Задржали смо ведар дух у рату, а тај исти дух нас држи и данас, толико година послије, рекао је Љубенко.
Весо Вукосав, бивши припадник Невесињске бригаде, ове године је био задужен за организацију невесињског дијела класе. Вукосав је нагласио да је прва класа Војске РС након брзе обуке од само два мјесеца ушла у ратну ватру, али је показала невјероватну храброст. Додао је да су јединство и ведар дух који су понијели из касарне у Билећи, остали темељ њиховог окупљања и дружења више од три деценије касније.
О ратним данима, животу и будућности – без политике
Након званичног дијела, дружење је настављено у свечаној атмосфери Салона Милановић. Била је то прилика да се уз стисак руке и загрљај поново прелистају успомене на дане проведене у билећкој касарни и на првим линијама фронта, када се бранила и стварала Република Српска. Како сами истичу, у овим разговорима оживљавају ратне анегдоте, али се претресају и текуће животне теме. Кроз смијех додају да на њиховим скуповима има мјеста за све – осим за политику.
Видовдански строј Прве класе из године у годину доказује да пријатељство написано крвљу и заједничким рововима нема рок трајања. Њихова мисија очувања сјећања се наставља већ наредне године, када ће се видовдански пламен и ратничка прича преселити у Гацко.
На Међународном такмичењу у повлачењу конопца које је данас одржано у Броду невесињска екипа Српски Соко освојила је сребрну медаљу.
У конкуренцији седам најбољих екипа из Србије и Републике Српске Невесињци су изборили велико финале, након што су у полуфиналу поразили првог фаворита, екипу „Рудар-Таг“ из Угљевика. У борби за побједнички пехар тешкаши Српског Сокола поражени су од снагатора из Свилајнца.
Такмичење је у оквиру Соколских сусрета у Броду организовало Српско соколско друштво „Вучјак“. Главни циљеви манифестације су дружење, размјена искустава и учвршћивање пријатељских и братских веза између спортиста из Србије и Републике Српске.
Чланови Спортско-риболовног друштва „Алаговац“ остварили су запажен наступ на такмичењу спортских риболоваца одржаном у Никшићу још једном потврдивши квалитет и континуитет добрих резултата на регионалним надметањима.
Члан невесињске екипе Горан Симеоновић у појединачној конкуренцији освојио је друго мјесто. Сребрну медаљу је заслужио уловом од 7250 грама. Одлични су били и Милош Ковачевић и Владо Вуковић, али су овог пута остали без медаље. На Ливеровићком језеру се окупило седам екипа из региона.
Из СРД „Алаговац“ истичу да су задовољни оствареним резултатима који им дају подстрек за будућа такмичења и наставак успјешног рада друштва на промоцији спортског риболова.
Већ наредне седмице невесињски риболовци путују у Апатин на престижно такмичење „Златна рибица“ гдје бране друго мјесто освојено прошле године.

У Центру за културу „Небојша Глоговац“ у Невесињу одржана је пројекција документарно-анимираног филма „Ратни хирург“, који доноси потресну и инспиративну причу о др Миодрагу Лазићу – хирургу који је током ратних година несебично спашавао животе и остао симбол хуманости, храбрости и пожртвованости.
Кроз свједочанства, архивску грађу и анимиране сегменте, филм приказује животни и професионални пут легендарног љекара, који је дошао међу сарајевске, требевићке и романијске Србе и за кратко вријеме постао дио историје тог краја.
Др Миодраг Лазић радио је у ратним болницама у Републици Српској Крајини, а потом 1992. године долази у ратне болнице „Коран“ на Палама и „Жица“ у Блажују, гдје је умјесто планираних мјесец дана остао пуних 40 мјесеци. Заједно са својим тимом спасио је велики број живота бораца и цивила.
Заснован на мотивима књиге „Дневник ратног хирурга“, филм доноси причу о човјеку који је у најтежим временима остао вјеран свом позиву и људскости, јер како је истицао др Лазић, „филм се не напушта на пола, патриотизам се не мјери километрима“.
Др Миодраг Лазић преминуо је у 65. години, у Нишу 14. априла 2020. године, од посљедица вируса корона.
Продуцент филма „Ратни хирург“ је Оливер Пауновић, а режију потписује Ненад Петровић.
Пројекција је код невесињске публике изазвала снажне емоције и подсјетила на живот и дјело љекара, који је својим радом оставио неизбрисив траг.