Nevesinje
Општина Невесиње објавила је прелиминарну листу студената који су остварили право на стипендирање у школској 2017/2018. години. На списку се налазе имена 178 студената који су задовољили услове конурса. Дјеца погинулих бораца Отаџбинског рата, дјеца без родитељског старања, студенти са посебним потребама и ученици генерације нису рангирани са осталим кандидатима пошто је било довољно да приложе потврду о упису у парни семестар.
Комисија за додјелу студентских стипендија подсјећа да сваки кандидат који сматра да није правилно утврђена листа студената који су остварили право на стипендирање или су на било који други начин повријеђена њихова права, има могућност приговора Начелнику општине у року од 8 дана од дана објављивања Прелиминарне листе на огласној табли.
Буџетом општине Невесиње за 2018. годину планирано је да се за стипендирање издвоји 170.000 КМ.
Прелиминарна листа може се погледати на линку
http://www.opstinanevesinje.rs.ba/cir/stream.php?sta=3&pid=1359&kat=58
Полагањем цвијећа и паљењем свијећа данас је у Невесињу обиљежен 14. фебруар-Дан Борачке организације Републике Српске и Дан бораца одбрамбено-отаџбинског рата. Овај датум се обиљежава и као годишњица Првог српског устанка и Дан ослобођења Невесиња од фашизма.
Делегације Општинске борачке организације и општине Невесиње положиле су цвијеће код Централног спомен обиљежја бораца Херцеговине на Гвозду и у Спомен соби упалиле свијеће. Цвијеће је потом положено и код Споменика слободе на градском тргу.
Предсједник Општинске борачке организације Синиша Шиповац позвао је припаднике борачке популације и читав српски народ на саборност и јединство.
̶ На дан када одајемо дужну пошту нашим погинулим саборцима морамо још једном упозорити да било какве подјеле умањују ефикасност наше борбе за побољшање положаја бораца ̶ истакао је Шиповац.
Бранећи своја огњишта у протеклом рату у Невесињу је погинуло преко 600 српских бораца, а током Другог свјетског рата животе је изгубило око 1.600 лица из тадашњег невесињског среза. У добровољачком покрету у ослободилачким ратовима Србије и Црне Горе (1912 – 1918) учествовало је преко 600 Невесињаца.
Невесињска пјесникиња Милица Радовановић освојила је главну награду на 17. Међународном конкурсу љубавне поезије у Мркоњић Граду на тему „Гдје си сада љубави моја?! “. На конкурс се пријавило 399 пјесника из 15 земаља који су послали 1.197 пјесама.
У категорији средњошколаца жири је Миличину пјесму „Скривена чежња “ рангирао на прво мјесто. Пјесма је објављена у зборнику „Пјесници који додирују љубав“.
Књижевна манифестација „Љубавне пјесме над пјесмама“ одржава се у Мркоњић Граду од 2002. године у организацији Клуба умјетничких душа. Ову награду су до сада добијали бројни књижевници међу којима и Перо Зубац и Матија Бећковић.
Милица Радовановић - Скривена чежња
Кад зароним на дах у своје дубине,
па скривену од себе саме истину наслутим,
ову моју љубав оковану чежњом,
радо бих тајанственом мрежом окова да ти упутим.
Али слутим како не знаш бројати секунде животне љепоте и мислиш,
као вјетар у разгранатој крошњи, уточиште наћи.
Па обмањујеш мисли као ране јесени надолазеће сњегове,
јер лакше је лутати, а теже себе у искушењу пронаћи.
И погледај добро кроз крошње својих снова и жеља
у бескрајно кретање кроз простор и вријеме.
Видјећеш, љепота живота уткана је и у кораку, и у искораку,
а не само у испуњењу онога чему мисли теже и стреме.
И ако ти једном моје мисли вјетрови донесу
и њима те окрзну неке бивше радости и болу,
видјећеш сваки додир је био печат вјечности,
а моја љубав разум, снага и болни вапај да јој се одоли.
Тад зарони на дах у своје дубине
и пронађи трачке наде што су уз пут остали.
И знај, да је моја чежња биа снажни љетњи пљусак
одавно би од ње потоци, океани постали.
У оквиру припрема за израду пројекта обнове Овчијег брода на ријеци Заломци у Братачу Туристичка организација општине Невесиње покушала је пронаћи више података који би упућивали на период изградње овог моста.
Иако је ово један од најзначајнијих споменика из времена турске владавине на подручју општине Невесиње нема много информација о овом објекту који је представљао ремек дјело тадашњег неимарства.
Из Туристичке организације су потврдили да су испод самог моста пронашли оштећену плочу са натписом на арапском језику која је некад стајала на огради моста.
Вршилац дужности директора Туриристичке организације Мирослав Марић каже да су плочу извукли из корита, али је натпис због дугогодишњег дјеловања воде доста нејасан.
−Ипак, уз сарадњу са стручњацима из Земаљског музеја у Сарајеву успјели смо прочитати двије ријечи „ХАЈРАТ“ и „МАХМУД“ – додаје Марић.
Хајрат значи чин који особа ради са циљем да задобије награде земаљског или загробног живота. Указује и на значење неке задужбине или вакуфа. Стручњаци из Музеја име на тариху (натпису) везују за онога ко је ту задужбину завјетовао или име султана за чијег времена је мост изграђен.
Марић каже да су претражујући турске дефтере утврдили да је султан Махмуд владао од 1730. до 1754. године и да би мост могао бити подигнут њему у част.
Познати путописац Евлија Челебија који је овим крајевима прошао 1664. године и детаљно описао Невесиње не помиње овај мост. Једно предање казује да је Овчији брод изградила удовица Осман-бега Љубовића Хана 1625. године, али тврди Марић, то није могуће пошто се поуздано зна да је Осман-бег који је био познати пјесник, учествовао у Кандијском рату (1645-1669) и дочекао жив крај рата.
Плоча са натписом представља до сада једини материјални доказ на основу кога би се могла поближе одредити година изградње моста.
Било како било, Овчији брод и даље пркоси зубу времена и привлачи пажњу знатижељника. Топонимски упућује на основно занимање овог народа – сточарство, па су преко овог „брода“ свакако превођена стада оваца која су враћана са љетњих испаша или дневних пашарења. Сваки мост, па и овај дио је историје. Али, „Овчији“ је и више од тога. Преко њега је пут водио правди, слободи и хљебу насушном.