Доктора техничких наука Рада Савића (80) из невесињског села Крекови као и многе наше земљаке вуку завичајне носталгије.Читав радни вијек крстарио је свјетским мердијанима и сада је одлучио да позну животну доб чешће проводи у родној груди.

Савићева животна прича је препуна занимљивости и бар на његовом примјеру поврђује да се стручно усавршавање исплати и да се предан рад цијени свуда у свијету.

Послије завршеног Техничког факултета радио је у Институту за техничке студије у Љубљани, а потом је ангажован у Републичком геодетском заводу у Сарајеву. Докторирао је 1976. године на дигиталној фотограметрији и даљинској детекцији што је био први докторат тада нове технике у бившој Југославији. За афирмацију струке и нове техничко-технолошке поступке у радној пракси предсједник СФРЈ одликовао га је Орденом рада.

Као признатог стручњака сарајевска „Хидроградња“ 1982. године Савића ангажује на послове у иностранству.

− У Ираку сам шест година водио радове на хидроелектрани „Хадита“ што је био гигантски пројекат вриједан више милијарди долара−прича Невесињац. Додаје да је за постигнуте резултате од Садама Хусеина добио Орден рада.

Нови пословни подухват са „Хидроградњом“ Савић почиње у Либији. Био је изненађен када је добио позив да се састане са предсједником Моамером Гадафијем. Са тог првог сусрета под Гадафијевим шатором носи доста лијепих утисака. Била му је велика част што је либијски лидер од њега тражио мишљење за важан пројекат водовода у њиховој земљи.

− Када сам му објаснио одакле долазим наш састанак се претворио у прави пријатељски разговор. Гадафи ми је одмах на нашем језику испричао о студентским данима у Мостару гдје се једно вријеме школовао на Ваздухопловној академији ЈНА − каже Раде и додаје да је већ послије тог првог сусрета задобио повјерење предсједника. Потврда томе је и трећи орден рада у каријери, овог пута од Гадафија.

Савић је у Африци обављао и међународни експерски надзор над канадским фирмама, а за стручне услуге добио је признање заслужног грађанина Алжира кога је заступао као инвеститора у грађевинарству.

Наш завичајац пословну каријеру завршио је у Београду, гдје данас као пензионер са породицом ужива плодове свога рада. Повремено наврати у родне Крекове да окријепи душу и освјежи сјећања на дјетинство. Подсјећа на изреку да „све велике ријеке потичу из малих мјеста“, па тако и људи!

Након недавне посјете стручне комисије Министарства индустрије, енергетике и рударства РС у Невесиње су данас стигли и представници компаније „ВЕ Гребак“ Ерих Прајслер из Хамбурга и Миралем Чампара из Мостара.

На састанку са представницима општинске управе изразили су спремност да улажу у пројекат изградње вјетропарка на Грепку.

Извшни директор пројекта Миралем Чампара очекује да ће до септембра бити завршена процедура за додјелу концесије, након чега би њихова компанија покренула конкретне активности на терену.

Начелник општинског Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне послове Слободан Шиљеговић каже да су разговарали са озбиљним инвеститором који жели да што прије уђе у посао. Шиљеговић подсјећа да је општина Невесиње дала позитивно мишљење на пројекат и да је у току јавни увид у Нацрт Регулационог плана „Вјетропарк Гребак“. Према његовим ријечима, на наредној сједници Општинског парламента овај документ биће понуђен одборницима на усвајање у форми приједлога. Тиме би општина Невесиње испунила своје обавезе, а коначну одлуку о давању концесије треба да донесе Влада Републике Српске.

Према пројекцијама, Вјетропарк Гребак имаће 14 вјетротурбина, укупне инсталисане снаге 52 мегавата. Укупна инвестициона вриједност пројекта износи 65 милиона еура.

• У тркама које су на Братачком лугу организоване за вријеме Аустроугарске владавине првопласирана грла су у циљу пресијецала побједничку траку.

• Коњске трке из времена прије Другог свјетског рата остале су запамћене по томе што се главна награда исте вечери трошила на чашћавање свих људи који би се затекли у Милсовом хотелу у Невесињу.

• Вишеструки побједник на галопским тркама тридесетих година, коњ Зекан Петра Самарџића из Братача, преживио је са војском најжешће битке у току Другог свјетског рата и 1945. године из Словеније се вратио у Невесиње.

• У четири галопске трке 1954. године учествовало је 30 коња што је рекорд свих времена.

• Након завршетка Велике трке коња на Братачком лугу 1955. године организатори нису могли да одреде побједника пошто су два грла поравната ушла у циљ. Ипак, власници су се „наредили“, па је прва награда додијељена Обраду Ковачевићу, а друга Војину Џелетовићу.

• Термин „Невесињска олимпијада“ почео је да се користи почетком 60- тих година 20. вијека

• Освајач прве награде у Малој трци 1962. године Адем Махинић побједничко грло је добио на лутрији организованој у оквиру Невесињске олимпијаде три године раније.

• Авдија Рамовић из Сарајева допјешачио је до Невесиња 1978. године да би учествовао у трци босанских брдских коња која је организована у оквиру Невесињске олимпијаде.

• Мишо Илић са Дивина најстарији је учесник Невесињске олимпијаде који се попео на побједничко постоље. Легендарни олимпијац у 79. години домогао се бронзаног одличја у трци босанских брдских коња.

• Најтежи такмичар који је наступао у некој дисциплини Невесињске олимпијаде је Никола Дубајић из Апатина. Члан конопашке екипе „Џими транс“ имао је 230 килограма.
• 

• Организациони одбор Невесињске олимпијаде је 2000. године одлучио да се бројање наредних манифестација веже за 1875. годину, односно почетак Невесињске пушке. Тако је 125. Невесињска олимијада прва у називу имала и предзнак дужине традиције.

• Невесињска олимпијада је 2009. године добила признање „Златна туристичка ружа“, најпрестижнију награду из области туризма у Републици Српској.

• Поште Српске 2013. године пустиле су у продају поштанску марку „Невесињска олимпијада“.

• Највише дисциплина приређено је у оквиру 139. Невесињске олимпијаде. Те 2014. године такмичари су имали прилику да се надмећу у 48 дисциплина.

Из монографије "Невесињска олимпијада"