У препосљедњем колу Премијер лиге БиХ рукометаши Херцеговине поражени су вечерас у Невесињу од бањалучког Борца резултатом 23:24. Пошто су Горажде и Маглај освојили по бод невесињска екипа је коло прије краја остала без шанси да сачува премијерлигашки статус.

Невесињци су од почетка до краја водили велику борбу вицешампионом БиХ. Мушка борба, брз рукомет без калкулација са обје стране и фантастична публика обиљежили су рукометно претпразничко вече у Спортској дворани „Невесињка“.

Потпун резултатски егал владао је током читаве утакмице. Посљедње изједначење било је на минут и по прије краја. Тада Борац стиже до два брза гола. Херцеговина је пресингом смањила резултат, а за посљедњи напад је остало премало времена.

Коначан резултат растужио је играче и навијаче, али и једни и други могу бити поносни на издања невесињске екипе у елитном рангу.

ХЕРЦЕГОВИНА – БОРАЦ 23:24 (12:12)

Спортска дворана „Невесињка“. Гледалаца: 400. Судије: Јасмин Мулахасановић (Маглај), Иван Ширић (Жепче). Седмерци: Херцеговина 10(9), Борац 2(2). Искључења: Херцеговина (6 мин), Борац (10 мин).

ХЕРЦЕГОВИНА: Ивановић (1), Шаренац, Драговић, Бабић (1), Шахиновић (11), Башић (1), Андрић (2), Божовић, Стојановић, Зечевић (1), Летић, Вујадиновић (2), Вучић, Стајић, Бебек, Чабрило (4).

БОРАЦ: Граховац, Хаџић (7), Суботић, Њежић, Муховић (3), Ивановић (1), Петровић (2), Маливојевић, Климаветс, Сивка, Зелевски (4), Каламнда (7), Кнезовић, Стојановић, Бубић, Грачић.

Звона на православним  храмовима у Херцеговини у недјељу ће јавити долазак великог празника – Васкрсења Христова. У раним јутарњим часовима уз свим источно – херцеговачким општинама похрлиће хиљаде вјерника на васкршње литургије.

Васкршње јутрење и света литургија у Саборном храму у Невесињу почињу у 5 часова. Богослужење у Цркви Свете Тројице у Кифином Селу почиње у 4 часа, а у Цркви светих апостола Петра и Павла на Залому у 9 часова.

Након заједничке молитве и духовних обреда, топлину и радост Васкрса  вјерници ће пренијети у своје домове гдје ће наставити празновање заједно са својим укућанима, кумовима и пријатељима.

Васкршрње светковине увијек су у Херцеговини имале посебну драж, не само због духовног испуњења, већ зато што се долазак овог великог хришћанског празника поклапа са буђењем природе након исцрпљујуће зиме која понекад зна потрајати и по шест мјесеци. Радост у срцу, праштање у души и љепота у оку дио су васкршњих празника сваке године.

Честитке начелника и Општинске управе

Начелник општине Миленко Авдаловић и Општинска управа честитали су Епархији захумско-херцеговачкој и приморској и грађанима Невесиња предстојећи празник Васкрс.

„Нека нам празнични дани донесу добро здравље, радост и духовни мир“, поручено је из Општинске управе. У честитки се наводи да ће општина Невесиње у интересу општег добра наставити да његује најљепше  традиције засноване на хришћанским и универзалним  вриједностима.

Начелник Авдаловић је изразио наду да ће Невесињци који су кроз историју прошли бројна искушења успјешно савладати и изазове данашњег времена.

Малишани обојили јаја

Малишани из Вртића „Света Евгенија царица Милица“ уз помоћ својих васпитача украсили су корпе са васкршњим јајима показујући маштовитост и креативност. Радост Васкрса подијелиће са својим укућанима.

13. Васкршња туцијада у Зовом Долу

Код Храма Свих Светих у Зовом Долу на дан Васкрса у 11 часова биће одржана традиционална Васкршња туцијада. Организатори сваке године приређују такмичење у конкуренцији дјеце, омладине и ветерана. За побједнике су предвиђене награде.

Васкршњи обичаји у Херцеговини

У православним селима у Херцеговини сачувано је доста лијепих народних обичаја за васкршње празнике, а нарочито оних у којима учествују дјеца. У Великој недјељи пред Васкрс углавном се није радило или су се завршавали најнужнији послови. На Велики петак су се фарбала јаја, најчешће у црвену боју. Често је кориштена кора од лука или орахов лист. На Велики петак се причешћивало код цркве или у некој кући коју одреди свештеник. Сваки гост на дан Васкрса даривао се фарбаним јајима, а нарочито дјеца. Са јајима се туцало и онај ко поломи јаје узимао га је за себе.

У неким крајевима се задржао обичај, да се укућани ујутро на Васкрс, умију водом у коју је претходно стављено црвено обојено јаје. У Херцеговини је обичај да пуница на Васкрс носи својим удатим кћеркама и зетовима црвена јаја, а кћерка, односно невјеста дарује их опет својим некадашњим сватовима и куму највише. Чобани првог дана Васкрса нису јаја уносили у тор или шталу, да им стока не би боловала. На Васкрс се ишло на богослужење у цркву. У портама православних храмова млади су играли у колу које се није прекидало до одласка кући.

У Саборном храму Вазнесења Господњег у Невесињу вечерас је служено вечерње богослужење са изношењем плаштанице, која симболизује страдање Исуса Христа.

Вечерње богослужење са читањем статија служили су мјесни свештеници. Након тога изнесена је плаштаница која симболизује платно у које је, након скидања са крста, био умотан Исус Христос.

Плаштаница је у Храму положена испред олтара, након чега су је вјерници цјеливали и провлачили се испод ње.

Вјерници ће моћи да цјеливају плаштаницу све до сутра увече, уочи Васкрса, који почиње да се слави од поноћи оглашавањем првих црквених звона.

Овом вечерашњем догађају присуствовао је велики број вјерника.

У својој бесједи старјешина Храма Младен Чалија нагласио је да данас обиљежавамо један тајанствени догађај који се десио само једанпут, и који је промијенио читав ток историје.

− Од тог момента историја се потпуно другачије посматра, има свој циљ и своје исходиште, а наш циљ и наше исходиште је заједница са Богом у Царству небеском – рекао је Чалија.

Он је поручио да учинимо све да ове дане проведемо у таквом расположењу да потпуним својим бићем прихватимо истину да је Бог био међу нама, да је страдао за нас и да је побиједио нашег највећег непријатеља смрт, гријех, лаж и превару и даровао нам живот вјечни у заједници са њим.

Велики петак је најтужнији дан у години и подсјећа на страдање Исуса Христа на крсту. Црквена звона не звоне, већ се почетак службе у храмовима означава клепеталима, ударцима дрвеним батовима у дрвену плочу.