Светом литургијом, служењем парастоса херцеговачким устаницима и полагањем вијенаца код спомен обиљежја у Крековима данас је обиљежена манифестација „Невесињске пушке“.

Свечаностима су присуствовали високи републички званичници међу којима и предсједник Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова и министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Миленко Савановић и министар породице, омладине и спорта РС Јасмина Давидовић, народни посланици, представници борачких организација, потомци невесињских устаника и бројни гости.

Код Споменика невесињским устаницима у Крековима служен је парастос српским јунацима из Прве невесињске пушке. На овом историјском мјесту 1875. године опаљене су прве устаничке пушке против вишевјековног турског освајача.

Вијенце код спомен обиљежја су положили изасланик предсједника Републике Српске, делегације Народне скупштине и Владе Републике Српске,Трећег пјешадијског РС пука, Конзулата Србије у Републици Српској, те представници удружења проистеклих из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата, града Требиња, општине Невесиње и потомци устаника.

Предсједник Одбора Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова, министар рада и борачко-инвалидске заштите РС, Миленко Савановић нагласио је да су храбри херцеговачки устаници 1875. године, први пут послије Косовске битке стали на пут тиранији и показали како се брани слобода.

− Устанак се касније проширио и промијенио историју балканских простора, а Невесињска пушка је постала узор ослободилачким ратовима − рекао је Савановић. Он је додао да је величина херцеговачких устанака 1875, 1882. и 1941. године то што су охрабрили српски народ и трасирали борбу против освајача.

Предсједник Предсједништва БО РС Душко Милетић рекао је да су Невесињске пушке најбољи примјер вјековне борбе српског народа за слободу и опстанак на свом огњишту.

- Херцеговцима никада није биложао пролити крв за слободу, што се показало и у Отаџбинском рату - навео је Милетић.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић нагласио је да су Невесињци и у посљедњем Отаџбинском рату били инспирисани дјелом славних јунака из невесињских пушака.

−Успјели смо да створимо Републику Српску у којој се осјећамо слободно и у којој можемо остварити најважнија национална права поштујући и друге народе − истакао је Авдаловић.

Наташа Глигорић, праунука чувеног харамбаше Перa Тунгуза, рекла је да је у рукама њеног претка пукла прва невесињска пушка 1875. године.

- Перо Тунгуз и његови саборци уписали су се у историјске уџбенике, а мала варош Невесиње добила је своје мјесто на историјској позорници Европе - истакла је Глигорић. Она је додала да се осјећа поносно у колијевци предака, чему доприноси и то што и Република Српска брижљиво његује традицију и културу сјећања на историјске догађаје и личности.

У културно-умјетничком програму учествовали су чланови КУД-а „Невесиње“ и Етно групе „Симонида“.

Манифестацију „Невесињске пушке“ организовали су Одбор Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова, Општина Невесиње, Републичка и Општинска борачка организација.

Министар породице, омладине и спорта Републике Српске Јасмина Давидовић посјетила је данас Фудбалски клуб „Вележ“, Удружење дјеце и омладине са посебним потребама „Моја нада“ и дјечији вртић „Света Евгенија царица Милица“.

Давидовићева је фудбалском клубу уручила рјешење о донацији у износу од 10.000 КМ која је намјењена за реконструкцију спортских просторија и свлачионица клуба.

У удружењу „Моја нада“ договорена је реконструкција крова зграде у којој су поред Дневног центра смјештени Радио Невесиње и ФК „Вележ“.

Давидовићева је мајци која има двоје штићеника у Дневном центру уручила једнократну помоћ у износу од 2.000 КМ

Након тога, посјетила је и вртић гдје је донирала мајице за малишане са Конфереције беба која се данас одржава у Бања Луци.

− Конференција беба се одржала у 37 општина Републике Српске и сматрам да су много значајне за сву нашу дјецу, јер они су најважнији и треба доста труда да се одгоје у добре људе, а ако ми бринемо о нашој дјеци, тако ће и они једног дана бринути о нама − истакла је Давидовићева.

У вртићу је такође договорена реконструкција крова у што краћем року.

Давидовићева је данас присуствовала и обиљежавању устанака у Херцеговини - Невесињске пушке.

Зорица Реповић

Црква светих апостола Петра и Павла на Залому обиљежила је данас крсну славу – Петровдан и 132 годинe од подизања цркве.

Свету литургију служиo je свештеник Немања Лукета. Након литије услиједио је обред ломљења славског колача и пригодне здравице мјештана и гостију.

У својој бесједи Лукета је поручио да треба да се угледамо на свете апостоле, на свете пророке и оне људе који су слиједили и вољели Господа.

– Све што од нас Господ тражи је да љубимо ближњега свога – рекао је Лукета.

Петровско пријеподне протекло је у лијепом дружењу мјештана и људи који вуку коријене из овог мјеста, који су дошли из Бања Луке, Требиња, Сарајева и других градова како би увеличали славу.

Предсједник Црквеног одбора Радован Стајић пожелио је да данашњи празник свима буде на здравље и радост, и да свако наредно окупљање буде у све већем броју.

За професора Филолошког факултета у Бања Луци Ранка Поповића долазак на Залом је јединствен осјећај и ријетка прилика да се види са родбином и пријатељима који су поријеклом из овог мјеста.

– Ово је мјесто које нас снагом своје енергије и завичајног зова окупи око светог храма, гдје смо саборни и радосни, и које ће нас у будућности све чвршће везати за себе – рекао је Поповић.

Рајка Рајковић из Требиња са сјетом се присјећа свог родног мјеста Залома и Невесиња које цијели живот носи у свом срцу.

– Сваког Петровдана трудим се да дођем на Залом, присјећајући се свих лијепих дана и састанака током дјетињства, када ми је све изгледало дивно и величанствено са много људи. Данас је то у много мањем броју, али хвала Богу опет смо почели да се окупљамо и његујемо нашу традицију – носталгично каже Рајковићева.

Она је нагласила да је Залом одувијек био мјесто гдје су људи имали велику вјеру изражавајући наду да ће тако и остати.

Саборовање је настављено уз трпезу љубави коју су припремили вриједни домаћини овог села.

ВЕРИЦА ЧУПКОВИЋ