Nevesinje
Планинарско-еколошко друштво «Зимомор» јуче је организовало излет на Зеленгору. Невесињски љубитељи природе окупили су се на Градском тргу и упутили се према Националном парку «Сутјеска». Успон на највиши врх Зеленгоре Брегоч, на надморску висину од 2015 метара, почели су са Орловачког језера.
Невесињска дружина бројала је 34 планинара од којих је половина први пут кренула у походе на планинске висове.
Излет на планинску љепотицу Балкана био је очаравајући. Дубоке шуме, пространи пашњаци и крашка језера оставили су јак утисак на невесињске планинаре, а посебно на најмлађе чланове «Зимомора».

У општини Невесиње у току је насипање локалних путева. Планом санације обухваћене су све мјесне заједнице, саопштено је из локалне управе.
Поправљање путне инфраструктуре обављено је механизацијом ХЕТ-а и општине Невесиње. До сада је завршено насипање у Биограду, Лукавцу, Зовом Долу, Дрежњу и Оџаку, а наредних дана биће настављено и у осталим мјесним заједницама.
Из општинске управе су потврдили да ће интервенисати на свим локалним саобраћајницама гдје то буде потребно.
Планирано је насипање укупно 325 километара макадамских путева.
Због енормно повећане потрошње воде посљедњих неколико дана изазване дуготрајним сушним периодом и високим дневним температурама, као и због извођења радова на иградњи постројења за пречишћавање питке воде „Алаговац“ (постројење ради са смањеним капацитетом), Јавно предузеће „Водовод“ је принуђено увести редукцију у водоснабдијевању.
Почевши од суботе, 31. јула насеља Миљевац, Батковићи, Шурићи, Кифино Село, Братач, Крекови, Мијатовци и Постољани, неће имати воду суботом, понедјељком, сриједом и петком од 14 часова до 14 часова наредног дана.
Планом редукције је предвиђено да од 1. августа насеља Бојишта, Читлук, Лапчевине, Загајнице, Брежине I и Брежине II, Жиљево, Залужје и Оџак неће имати воду недјељом, уторком и четвртком од 14:00 часова до 14:00 часова наредног дана, наводи се у саопштењу ЈП „Водовод“.
На Градском гробљу у Невесињу данас је сахрањен Младен Ђоговић, дипломата и хуманитарни радник. Преминуо је у 82. години. Син је угледног невесињског свештеника Богдана Ђоговића, предратног пароха у Кифином Селу, мучки убијеног од стране усташа јуна 1941. године.
Три деценије касније и сам је био на мети усташке емиграције. Као југословенски вицеконзул у Француској 1975. године тешко је рањен са више хитаца у усташком атентату на конзулат у Лиону. Остао је трајни инвалид, али се није предавао него се посветио хуманитарном раду.
Током посљедњег Отаџбинског рата у више наврата је из Француске допремао помоћ за народ Невесиња и Ратну болницу.