Nevesinje
Координациони одбор борачких организација источне Херцеговине организовао је данас Видовданску акцију даривања крви. Демобилисани борци и потомци бораца из Билеће, Гацка и Невесиња даровали су 26 јединица крви у Служби за трансфузију невесињске Болнице. Била је ово 12 акција организована у Болници Невесиње.
Учесници данашњег хуманог подухвата Удружењу „Моја нада“ уручили су слатке пакетиће.
У организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, Одбора за неговање ослободилачких ратова Владе Србије и Општине Невесиње у уторак, 9. јула биће обиљежена 149. годишњица Херцеговачког устанка познатог као Невесињска пушка.
Код Споменика невесињским устаницима у Крековима у 11:00 часова биће служен парастос, а након тога ће делегације положити цвијеће. Планирано је обраћање званичника и културно-умјетнички програм.
Потомци невесињских устаника више од једног вијека окупљају се да би се присјетили храбрости јунака који су се одважили да се супроставе тада највећој свјетској сили - турској царевини.
Три невесињске пушке – понос Невесиња
Невесињци су три пута у посљедњих вијек и по први у Европи стали на пут угњетачима и освајачима и сваки пут су излазили као побједници.
Прва Невесињска пушка из 1875. године је најзначајнији историјски догађај српског народа у другој половини 19. вијека. У цијелој историји свијета нема примјера да се мали број људи дуже борио под тешким околностима против далеко бројнијег неперијатеља као што је то био случај у овом устанку.
Слободарско опредјељење Невесињци су исказали новом буном 1882. године када су разочарани у исход договора свјетских сила поручили новом окупатору Аустро-Угарској да у овом народу неће угасити искру слободе.
Трећа невесињска пушка одјекнула је опет прва пред најездом фашизма. Оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ био први устанак у поробљеној Европи.
Невесињске пушке су догађаји којим се поносе не само Невесињци и Херцеговци него и свеколики српски народ у сталном трагању за правдом и слободом.
Храм свих светих у Зовом Долу обиљежио је данас крсну славу. Поштујући духовност и традицију мјештани су са комшијама и пријатељима прославили празник којим Црква чува успомену на све свеце који су устрајали на путу Господњем.
Након свете литургије који је служио јереј Драго Зубац са домаћином славе Бојаном Зечевићем преломљен је славски колач.
У празничној бесједи свештеник Зубац је подсјетио да је ово дан који је црква посветила светим апостолима, мученицима, исповиједницима и свим људима који су свој живот положили за Христа и који су се упокојили са надом у живот вјечни.
Празничне честитке упутили су народни посланик Илија Таминџија и начелник општине Миленко Авдаловић. Пригодне здравице одржали су Драган Иванишевић и Чедо Ивезић пожељевши много здравља, среће и весеља.
Код Споменика погинулих бораца Отаџбинског рата служен је помен јунацима који су живот положили за Крст часни и слободу златну.
Саборовање је настављено уз трпезу љубави, пријатељске разговоре мјештана и њихових братственика и пријатеља из других дијелова невесињске општине.
Фрацускиње на сабору
Међу бројним учесницима сабора у Зовом Долу данас су биле и двије Францускиње. Гошћа Лоренс Милинић која се одавно настанила у завичају свог оца ових дана је њена пријатељица Софи Бусиж из Бордоа. Каже да воли природу и село, а у Зовом Долу све јој изгледа аутентично.
«Људи су весели и све је опуштено и то је нешто што недостаје нама у великом граду», пренијела је своје утиске Софи.
Изградња цркве почела 1998, освјештана 2016. године
Црква Свих светих у Зовом Долу настала је као израз љубави и труда мјештана, донатора, приложника и свих добронамјерних људи. Освјештана је 3. септембра 2016. године у присуству великог броја вјерника. Свети чин обавио је владика Григорије.
Изградњом храма Зови До је добио мјесто за вјерско окупљање и народно саборовање. У порти храма подигнут је Спомених погинулим борцима из Отаџбинског рата.
У организацији Народне библиотеке Невесиње и Центра за културу „Небојша Глоговац“ синоћ је одржана промоција романа „Тројада“, аутора Драгана Глоговца.
Инспирисан непотврђеном теоријом мексичког филолога Роберта Салинаса Прајса да је древна Троја била смјештена у херцеговачкој Габели, Глоговац повезује антички период са савременим дешавањима, указујући да се историја понавља.
„Направио сам историјску паралелу, упоређујући егзодус, односно пропаст нашег народа у долини Неретве са пропасти некадашње Троје“, истакао је аутор.
Према пишчевим ријечима, роман Тројада састоји се из три круга. Први круг доноси причу о могућности егзистирања чувене Троје на нашем подручју, други је прича наших генерација, које су због ратних дешавања морале да напусте долину Неретве, док је трећи обогаћен причом о људима из ауторове свакодневнице, у којима је он препознао величину и красоту епског ранга.
За Драгана Глоговца професор Ђорђе Дабарчић је написао да је мајстор за плетење танане приче, која опија и доноси пред читаоца видљиву портретизацију појединих ликова, који показују богатство душе, али и човјечности и у тешким временима.
У почетку књижевног рада Глоговац је писао приповјетке и новеле, а потом се одлучио на писање историјских романа, у чијим садржајима основицу, као и главни лик представља једна од историјских личности, а сама радња романа је испреплетена од митског до стварног, прошлог и садашњег. Аутор је и романа „Задужбинар“, „Богумил“ и „Изгубљеник“.
За изузетан допринос у стваралачком раду одликован је Орденом Његоша II реда.