Сусретом радника и механизације извођача радова Интеграл инжењеринга са двије нападне тачке, окончан је велики подухват пробијања доводног тунела за будућу хидроелектрану Дабар, од Зовог Дола до Водостана дужине осам километара. Ово је најзахтјевнији дио пројекта који предвиђа пребацивање вода из Невесињског поља, преко Дабарског и Фатничког поља у акумулацију Билећког језера. Досадашњи радови на пробијању тунела коштали су око 120 милиона марака, а читав пројекат вриједан је преко 600 милиона марака.

Радови на ископу доводног тунела за ХЕ "Дабар" у хидротехничком систему Горњи хоризонти нису прекидани ниједног дана током пандемије корона вируса. Пробијено је 10.500 метара тунела.

Вршилац дужности директора ХЕ "Дабар" Жељко Зубац каже да предстоји израда бетонске облоге на већ завршеној дионици, наставак ископа тунела према улазној грађевини у дужини од 1.700 метара и изградња преосталих објеката за ХЕ „Дабар“

– Ово је велики успјех за инвеститоре и извођаче, јер ће све воде Горњих хоризоната бити преведене кроз овај тунел – рекао је Зубац наглашавајући да овај капитални објекат финансијски носи 20 % укупне вриједности пројекта.

Зубац је потврдио да су у току активности на обезбјеђењу новца за завршетак преосталих објеката ХЕ "Дабар", уз обезбјеђење адекватних гаранција Владе Републике Српске и "Електропривреде Републике Српске".

Он је напоменуо да је са кинеском компанијом већ потписан уговор о изградњи преосталих објеката ХЕ "Дабар", по принципу кључ у руке.

Оперативни руководилац на тунелу Ненад Клачар сматра да је ово изузетан подвиг рађен у сложеним геолошким условима. Према његовим ријечима, сада слиједи припрема за финалну облогу тунела која ће прихватити воду из акумулације и спровести је до ХЕ „Дабар“.

Грађевински инжењер Милан Ковачевић каже да су радови изведени у складу са техничким прописима.

– Пратили смо пројектну документацију, с тим да није било могуће предвидјети неке утицаје воде у тунелу и геолошку структуру терена, али је све завршено у најбољем реду – истакао је Ковачевић.

Војислав Жерајић двије и по године ради на пробијању тунела. Каже да је лијеп осјећај након сусрета радника који су радили из двије нападне тачке.

– Екипа је сложна, радили смо организовано и нико није повријеђен – истакао је Жерајић.

За припремне радове, присупне путеве, процес експропријације и изградњу тунела „Хидроелектране на Требишњици“ су до сада уложиле 120 милиона марака властитих средстава.

Планинарско друштво „Зимомор“ Невесиње протеклог викенда је организовало излет на Црвањско језеро.

 Тридесетак планинара упутило се са платоа Градског трга према Невесињском пољу, одакле су успоном преко села Бијења  стигли у село Језеро. Ту су провели сате уживајући у чаробном природном амбијенту поред  Црвањског језера.

Склопљена су нова познанства, отворене многе нове теме, размјењиване су пошалице, а умор је пао у зборав. Пријатну атмосферу употпунили су прелијепи гласови чланица Етно групе „Симонида“.

Направљене фотографије остаће као успомена за ових тридесетак омладинаца на једну дивну авантуру, а љубитељима природе сигурно ће послужити као идеја водиља како провести дан и отргнути се од бремена свакодневнице.

Из Планинарског друштва „Зимомор“, у ишчекивању нове авантуре, упућују позив  својим младим суграђанима да постану дио њихове дружине.

„Буди планинар! Буди дио ове атмосфере, а не свакодневнице! Буди дио нас“, поручили су невесињски планинари.

Бивши саборци из Другог батаљона ратне Невесињске бригаде окупили су се у Невесињу да евоцирају успомене из протеклог отаџбинског рата. Као припадници групе „Ћићолина“ три године су у ратном вихору били нераздвојни и дијелили заједничку судбину. Овогодишње окупљање због актуелне епидемиолошке ситуације било је у нешто мањем броју, али су бивши саборци одлучни да ово традиционално јулско дружење приређују и наредних година.

Највећи дио јединице чинили су голобради младићи из Невесиња и Мостара који су у више наврата показали несвакидашње јунаштво. Од 71 борца који су током рата били у саставу ове групе осам их је погинуло, а неки су рањавани више пута. На почетку рата најстарији борац „Ћићолине“ имао је 54, а најмлађи 17 година.

У Цркви Вазнесења Господњег саборци су присуствовали светој литургији и помену погинулим борцима. Након тога су положили цвијеће код Централног спомен обиљежја бораца Херцеговине на Гвозду, посјетили Спомен собу и упалили свијеће.

Ратни командант јединице Бранислав Зечевић нагласио је да је ова група била препознатљива по заједништву, испољеној храбрости и ведром духу.

− Јединица је била оперативна све до посљедњег дана рата и сваком тренутку је била спремна за извршавање борбених задатака– рекао је Зечевић. Он је истакао да је читава бригада имала посебне симпатије према младићима из ове групе који су у периодима затишја понекад дјеловали и неозбиљно, али када је ситуација на фронту то налагала прерастали су у неустрашиве борце.

Ратни саборци прошле године су формирали посебан фонд из кога финансирају организовање заједничких окупљања и неке хуманитарне активности.