Nevesinje
Црква светих косовских мученика у Заборанима прославила је данас крсну славу - Видовдан, а обиљежене су и 32 година од злочина над недужним цивилима и 83 годинe од страдања у Другом свјетском рату.
Свету литургију служио је свештеник Младен Чалија. Након богослужења, свете тајне причешћа и свечане литије, уприличен је обред ломљења славског колача.
Након тога код Спомен плоче у Цркви одржан је помен за жртве злочина и положено цвијеће.
Честитајући празник и крсну славу Видовдан, свештеник Младен Чалија истакао је да је ово дан када се сјећамо наше одлуке „Да је земаљско за малена царство, а небеско увијек и довијека“.
– Свети владика Николај рекао је да су Видовдан и Савиндан два празника које слави читаво српство. Свети Сава нас је научио како се живи у вјери, а Свети цар Лазар како се умире за вјеру. Зато ми треба да будемо достојни наших славних предака који су пострадали на данашњи дан – рекао је Чалија.
Он је похвалио рад и труд мјештана који су током претходне године довели воду и електричну енергију до овог Храма. Захвалио се свим приложницима који су дали свој допринос да се ово мјесто обнавља и напредује. Посебно је истакао прегалаштво Љубана Дуке, који брине о цркви у Сточи, и пожелио му да га Господ оснажи и окријепи у вјери.
Замјеник начелника Богдан Ботић поручио је вјерном народу да се у миру, слози и љубави и наредних година окупљају око овог светог мјеста.
– Дај Боже да генерације и послије нас долазе на ово мјесто и слиједе примјер косовских јунака како се бори за своју вјеру и свој народ – нагласио је Ботић.
Марко Миловић који живи и ради у Новом Саду истиче да се сваке године потруди да дође на Видовдан у Сточу, да присуствује крсној слави и ода почаст свим палим борцима, међу којим је и његов покојни отац Боро Миловић.
– Поријекло моје породице је из Заборана, а ово данашње окупљање пуно нам значи, јер се видимо са драгим људима, родбином и пријатељима и одамо почаст свим палим борцима који су чувајући свој народ положили живот за отаџбину – са сјетом прича Миловић.
Пригодне здравице упутили су предсједник Општинске борачке организације Синиша Шиповац, редовни учесници сабора у Сточи Љубан Дука, Драган Јокшић,Здравко Лозо и монах Петар из манастира у Луци.
Учесници сабора у Сточи уживали су у звуцима гусала Сњежана Глоговца, Милана Дуке и Добрила Гушића.
Црква светих косовских мученика у Сточи освјештана је 2015. године, а Храм је изграђен на иницијативу мјештана Заборана и околних села. Посебан печат изградњи овог Храма дали су Љубан Дука и Раде Кандић, који су својим трудом и радом започели изградњу овог светог мјеста.
Становници Заборана неколико пута у историји доживљавали су страдање, али су опет устајали и обнављали живот. На локалитету гдје је саграђена црква некада се одржавао велики народни сабор.
У знак сјећања на стравични злочин који су у Дрежњу на Видовдан 1943. године починили фашисти на Партизанском гробљу у овом селу у петак, 28. јуна у 11 часова, биће служен парастос и положено цвијеће.
У само једном дану злочиначка њемачка експедиција убила је 37 мјештана, а село је спаљено и опљачкано. Mеђу жртвама било је петнаесторо дјеце.
У Другом свјетском рату у овом селу 30 домова остало је без два или више чланова, а 32 борца су погинула у НОБ-у.
Потомци жртава 1961. године подигли су спомен обиљежје на којем су уклесана имена погинулих Ивковића и Вујовића.
У организацији Мисије ОСЦЕ у БиХ у Невесињу је одржан састанак Форума против дискриминације. Предстаници организација које се баве проблемима инвалидних лица, Институције омбундсмена, Центра за социјални рад, Црвеног крста и Дома здравља Невесиње разговарали су о дискриминаторским праксама у друштву, могућим начинима елиминисања дискриминације и адкватним правним лијековима.
Предсједник Удружења мултипле склерозе регије Источне Херцеговине Бранимир Таминџија представио је резултате упитника о приступачности бирачких мјеста особама са инвалидитетом. На основи података прикупљених од 13 удружења која дјелују на подручју источне Херцеговине и одговора општинских изборних комисија није било већих примједби у вези одређивања локација за гласачка мјеста. Договорено је да представници Центра за координацију и подршку инваидним лицима Источне Херцеговине уз подршку Мисије ОСЦЕ-а обиђу све општине у регији, обаве разговоре са изборним комисијама и утврде стварно стање.
Чланови Форума се у другом дијелу састанка разговарали о Закону о заштити од узнемиравања на раду са посебним освртом на аспект реаговања медицинског особља у случају третирања жртве узнемиравања.
Проф. др Александра Вуковић представила је основне одредбе Закона, права и обавезе радника и послодаваца, поступак за остваривање права на заштиту од узнемиравања на раду и казнене одредбе.
Форум представља јединствену платформу за разговор о људским правима и борби против дискриминације у источној Херцеговини. Чланови Форума су организације цивилног друштва, јавне институције, као и Институција омбудсмана, који уз подршку Мисије ОСЦЕ –а разматрају кључна питања из области људских права, те осмишљавају стратегије лобирања за њихову имплементацију.
Поводом трагичне смрти ученице Средњошколског центра „Алексе Шантића“ Ксеније Стајић, данас је у холу школе одржана комеморативна сједница.
Присутнима се обратила директорица Центра Драгана Будалић рекавши да осјећају огромну тугу и жал због овог великог губитка и да је Ксенија била сјајна дјевојка и ученица.
"Ксенијин благи осмјех, смиреност и благост њеног лика је све што нам остаје као сјећање на њу. Читајући њене писмене задатке сам запамтила једну њену мисао која гласи: 'Битно је да не посустајемо, јер све се десило и дешава се са разлогом'. Ксенија је сада на неком љепшем мјесту, опет благог лика и осмјеха, али мирна и без трагања за смислом пролазног и трошног, овоземаљског живота", нагласила је Будалић.
Војка Зубац као разредни старјешина каже да је овај немили догађај оставио у свима велике ожиљке у души и срцу.
"Најтежи тренуци у животу наступе изненада, затекну нас неспремне и покажу сву сурову истину која нам душу претворе у бездан бола и туге. Живот нам често приреди изненађења не слутећи да ће она некада бити толико бременита да ће нам промијенити наше погледе, увјерења и понашање. Да ли има већег бола него кад се откине комад срца а оно настави да крвари без краја и утјехе. Душо моја, нека ти је вјечни мир у души, сада припадаш љепшем свијету у коме нема боли", поручила је Зубац.
Последњи поздрав исред школских другара упутила је ученица Нина Голијанин рекавши да је Ксенија била тиха и њежна, изузетна ученица која је сањала велике снове који су нажалост прерано прекинути.
"У једном од својих литерарних радова написала је: 'Желим да успијем, да нађем прави пут и да испуним очекивања. Ништа од тога није лако, али треба да будемо захвални на свему што се дешава и што смо баш ми добили прилику да живимо. Често себи постављам питање шта је смисао живота и који је смисао мог постојања и живљења и мислим да смисао није нешто што се коначно пронађе, већ нешто што се стално гради и мијења, и ако никад не спознам смисао уживаћу у свакој новој пустоловини и путовању који ме води ка одговору' ", невела је Голијанин. Она је додала да, нажалост, Ксенија није добила свој одговор прераним одласком, а без одговора остајемо и ми зашто је једна младост прекинута и снови остали недосањани.
Голијанин је нагласила да ће Ксенија вјечно живјети у сјећањима како свог III Г3, тако и свих осталих школараца и запослених у средњошколском центру.
На крају помена присутнима се кратко обратио и захвалио Ксенијин стриц др Драган Стајић. Истакао је да је посебно био осјетљив на њу, јер је одрастала без мајке, и како је имала велике планове да дође у Нови Сад код њега да студира.
Посмртна поворка креће у 15 часова испред капеле на Гвозду, а сахрана ће се обавити на Српско-православном гробљу у Невесињу.
Иза Ксеније су остали отац и старији брат.
