Православни вјерници обиљежавају Велики петак, дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи. То је дан највеће хришћанске жалости, посљедњи у недјељи Страдања, током кога не звоне црквена звона, пости се и фарбају васкршња јаја.

На Велики петак, Исус је одведен из куће првосвештеника Кајафе код римског прокуратора Понтија Пилата, који га је осудио да буде распет на крсту.

Пошто је то за хришћане дан велике жалости, он се обиљежава строгим постом, уздржавањем од било каквог весеља и прослава.

Од Великог четвртка до Васкрса не оглашавају се звона на црквама, јер су она у православној цркви знак радости.

Обичај фарбања јаја датира из 12. вијека, а на нашем поднебљу га је, највјероватније увела црква, у 16. вијеку.

Данас на Велики петак, у Саборном храму у Невесињу, царски часови се служе од 8 часова. Вечерње са изношењем плаштанице и служба опијела Христова почиње у 17 часова.

Звона на православним храмовима у Херцеговини у недјељу ће јавити долазак великог празника – Васкрсења Христова. У раним јутарњим часовима уз свим источно – херцеговачким општинама похрлиће хиљаде вјерника на васкршње литургије.

Васкршње јутрење и света литургија у Саборном храму у Невесињу почињу у 5 часова. Богослужење у Цркви Свете Тројице у Кифином Селу почиње у 4 часа, а у Цркви светих апостола Петра и Павла на Залому у 9 часова.

Након заједничке молитве и духовних обреда, топлину и радост Васкрса вјерници ће пренијети у своје домове гдје ће наставити празновање заједно са својим укућанима, кумовима и пријатељима.

Васкршње светковине увијек су у Херцеговини имале посебну драж, не само због духовног испуњења, већ зато што се долазак овог великог хришћанског празника поклапа са буђењем природе након исцрпљујуће зиме која понекад зна потрајати и по шест мјесеци. Радост у срцу, праштање у души и љепота у оку дио су васкршњих празника сваке године.

Честитке свештенству и грађанима

Поводом Васкрса честитку свештенству Српске православне цркве и свим грађанима Невесиња, у име општинске управе и своје лично име, упутио је начелник општине Миленко Авдаловић са жељом да највећи хришћански празник проведу са породицом и пријатељима, у добром здрављу и расположењу.

− Нека нам овај велики празник укаже на важност његовања породичних вриједности и буде извор духовне снаге и задовољства – поручио је Авдаловић.

Малишани обојили јаја

Малишани из Вртића „Света Евгенија царица Милица“ уз помоћ својих васпитача украсили су корпе са васкршњим јајима показујући маштовитост и креативност. Радост Васкрса подијелиће са својим укућанима.

12. Васкршња туцијада у Зовом Долу

Код Храма Свих Светих у Зовом Долу на дан Васкрса у 11 часова биће одржана традиционална Васкршња туцијада. Организатори сваке године приређују такмичење у конкуренцији дјеце, омладине и ветерана. За побједнике су предвиђене награде.

Васкршњи обичаји у Херцеговини

У православним селима у Херцеговини сачувано је доста лијепих народних обичаја за васкршње празнике, а нарочито оних у којима учествују дјеца. У Великој недјељи пред Васкрс углавном се није радило или су се завршавали најнужнији послови. На Велики петак су се фарбала јаја, најчешће у црвену боју. Често је кориштена кора од лука или орахов лист. На Велики петак се причешћивало код цркве или у некој кући коју одреди свештеник. Сваки гост на дан Васкрса даривао се фарбаним јајима, а нарочито дјеца. Са јајима се туцало и онај ко поломи јаје узимао га је за себе.

У неким крајевима се задржао обичај, да се укућани ујутро на Васкрс, умију водом у коју је претходно стављено црвено обојено јаје. У Херцеговини је обичај да пуница на Васкрс носи својим удатим кћеркама и зетовима црвена јаја, а кћерка, односно невјеста дарује их опет својим некадашњим сватовима и куму највише. Чобани првог дана Васкрса нису јаја уносили у тор или шталу, да им стока не би боловала. На Васкрс се ишло на богослужење у цркву. У портама православних храмова млади су играли у колу које се није прекидало до одласка кући.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић захвалио се предсједницима Србије и Републике Српске Александру Вучићу и Милораду Додику што је Невесиње други пут међу општинама које ће Србија финансијски помоћи, што је од огромног значаја за развој ове локалне заједнице.

Авдаловић је нагласио да је Невесиње кандидовало низ инфраструктурних пројеката важних за грађане и развој општине, као и пројекте који ће помоћи запошљавању.

Поново су, каже, кандидовали више пројеката, међу којима су важни инфраструктурни пројекти у граду и сеоским насељима.

-Видјећемо колико ће новца бити на располагању и шта ћемо од предложеног моћи реализовати. Све су то пројекти у интересу грађана Невесиња, а ми ћемо сваки евро потрошити на прави начин - додаје начелник.

Он је напоменуо да је Невесиње већ било међу четири општине из Републике Српске које су добиле помоћ. "Ево, опет смо. Радује нас ако је на то утицала чињеница што су средства утрошили на прави начин и о томе детаљно извијестили Владу Србије", истакао је Авдаловић.

Невесиње је, напоменуо је Авдаловић, у првој транши од Србије добило три милиона евра и од тог новца је у потпуности реконструисан Дом културе, проширен вртић, адаптирана мала зграда Основне школе, урађене одређене интервенције на згради Гимназије, канализација у приградским насељима Доња Шеховина, Миљевац, те Шајбе гдје ускоро треба да се оконча.

- Урађена је реконструкција три градске улице, затим улице приградским насељима Лапчевине и Брежине, као и доста саобраћајница у сеоским подручјима - каже Авдаловић.

Начелник Невесиња каже да је дио средстава уложен у привреду, међу којима и 500.000 КМ подстицаја за отварање радних мјеста у текстилној Фабрици "Мраз" гдје је запослено 130 жена.

- То ћемо наставити да радимо и од ове транше уколико буде заинтересованих инвеститора за отварање производних радних мјеста - додаје Авдаловић.

СРНА