Nevesinje
Обавјештавају се пензионери општине Невесиње, да су предсједник Републике Српске и Влада Републике Српске одобрили додатни дио средстава која су планирана за бањску рехабилитацију пензионера. Додатни дио средстава омогућио је да се повећа број корисника у односу на раније године.
Позивамо заинтересоване пензионере да се јаве у канцеларију Удружења пензионера општине Невесиње 11, 13. и 18. фебруара у периоду од 10:00 до 12:00 часова.
Општина Невесиње и ове године стипендира редовне студенте, од друге до завршне године. Фонд за стипендије редовних студената износи око 200.000 марака и планиран је општинским буџетом.
Право на стипендије, у износу од 130 марака, имају редовни студенти из Невесиња који студирају на државним факултетима, од друге до завршне године. Интересовање за општинском стипендијом ове године је веће, јер је и сами износ стипендија увећан 30 одсто.
- Ове године имали смо 157 пријава, то су углавном студенти са државних факултета, прву годину не стипендирамо с тим да ђаци генерације и на првој години могу имати до 150 марака стипендију. Тренутно разматрамо списак и за 15-ак дана ћемо имати коначне резултате - рекла је Жана Тешановић, начелник Одјељења за привреду и друштвене дјелатности.
Општина Невесиње додјељује стипендије редовним студентима од друге до завршне године, већ девету годину. Основни циљ је да се помогне родитељима за покривање одређених трошкова, и да студенте подстакну за даљи рад, у нади да се одређени број младих врати у Херцеговину.
- Чинимо све да се наши млади кадрови врате, барем један дио у Херцеговину. То се може постићи само стварањем услова гдје био могли да раде, стварају, примају плату и да планирају своју будућност и ја мислим да не само у Невесињу, већ у читавој Херцеговини имамо основне елементе да се млади људи могу враћати. Значајна сртедстав издвајамо да би помогли њиховим родитељима током школовања - поручио је Миленко Авдаловић, начелник општине Невесиње.
За стипендирање студената који основне студије слушају на државним факултетима, општина Невесиње обезбиједиће око 200.000 марака буџетских средстава.
РТРС
У општини Невесиње почела је санација дивљих депонија. Акцију уклањања отпада са локалитета Буковик поред локалног пута Невесиње – Биоград организовала је локална управа.
Уз помоћ механизације наредних дана биће саниране још двије дивље депоније уз локалну саобраћајницу према Биограду. Како је саопштено из Општине Невесиње, планирано је да се приступи санацији и на другим подручјима гдје је неконтролисаним одлагањем смећа угрожена животна средина. Посебна пажња биће посвећена уређењу централне депоније у Бишини која захтијева посебан план управљања отпадом.
Како указују из локалне управе ове акције неће дати очекиване резултате уколико се не подигне свијест грађана о очувању животне средине.
„Дајмо сви допринос да нам општина буде чистија и љепша“, поручили су Општине Невесиње. Сличан апел грађанима недавно је упућен из Јавног предузећа „Комус“.
За Невесиње често можемо чути да је град лијепих дјевојака. Први утисак многих који су бар неко вријеме провели у овој херцеговачкој варошици је да Невесињке зраче природном љепотом и посебним шармом. Примјећују и да су увијек дотјеране и да прате модне трендове. На регионалним, па и свјетским смотрама љепоте Невесињке су у више наврата потврдиле женственост и грациозност.
Идеал женске љепоте мијењао се кроз историју и те промјене нису заобилазиле ни Невесиње. У изразито патријархалној средини било је тешко превазићи друштвене баријере, али су то Невесињке успијевале великим радом, скромношћу и мудрошћу. У народну пјесму су ушле као горске виле, њежне мајке, ратнице, хероине ...
Лијепе жене из Невесиња још у 13. и 14. вијеку биле су цијењене међу дубровачким госпарима. Дубровачки архив помиње Милицу Радостину, Прибну Радославову, Брајану, Прибну Милошеву као жене изузетне љепоте. Почеле су као слушкиње, али су врло брзо стекле много већи друштвени углед.
Чувена невесињска љепотица из друге половине 19. вијека Коса Ивковић ушла је у епску поезију. Пажњу народног пјевача није завриједила само због своје физичке љепоте него и због других врлина, храбрости и очувања породичних вриједности. Гусларска пјесма и народне приче сачували су сјећање на лијепу Косу пуних 150 година.
„Но каква је Ивковића Коса,
Љепоте јој по свој земљи нема.
Очи су јој два врана гаврана,
Трепавице крила ластавице,
обрвице морске пијавице.
Када збори ко да голуб гуче,
кад се смије ко да сунце грије...“
Први избор за Мис Краљевине Југославије одржан је 1926. године, а већ тридесетих година избори су се проширили по тадашњим административним цјелинама, бановинама и градовима. Први организовани избор за Мис Невесиња одржан је 1933. године, а за најљепшу Невесињку је изабрана Радојка Чојић, по струци шумарски инжењер. Цјеловечерња забава са представљањем кандидаткиња приређена у Официрском дому изазвала је велико интересовање у патријархалној средини које је до тада била резервисана према оваквим друштвеним приредбама.
Правда, 20.03.1933.
Према причама старијих Невесињаца пред Други свјетски рат Радојка Брењо из села Оџака важила је за најљепшу жену Херцеговине. На прелима се пјевало „Од Оџака до планине Прења, нема цуре к'о што је у Брења.
Једна од најљепших жена у историји Мостара Марија Беловић велики дио свог живота је провела у Невесињу. Изабрана је за мис Босне и Херцеговине 1969. године. У Херцеговини су тврдили да је љепша од славне Брижит Бардо на коју је јако личила. У раној младости бавила се манекенством, а смијешила јој се и глумачка каријера, али се Марија посветила мирном породичном животу.
Једина Невесињка која се појавила на свјетској смотри љепоте је Тања Вујичић (Вуковић). На избору за Мис свијета у Јоханесбургу 2008. године учествовала је као најљепша дјевојка БиХ. Тањина љепота, шарм и интелигенција били су на понос сваког Невесињца ма гдје год се у том тренутку налазио. Са много емоција и узбуђења пратили су наступ своје суграђанке која је одважно корачала пистом наочиглед три милијарде људи.
Искрена осјећања и пажњу према својој шармантној суграђанки Невесињци су показали још када је добила ленту најљепше дјевојке БиХ у Бихаћу. При повратку у Невесиње приређен јој је величанствен дочек. Слично је било и послије повратка из Јужне Африке.
Невесињке су биле успјешне и на другим такмичењима љепоте, а најзвучније признање добила је Дијана Шиповац која је 2012. године изабрана за мис туризма планете Земље. На овој међународној манифестацији која промовише туризам и екологију представљала је Србију.
Да се не би стекао утисак да су само Невесињке лијепе и успјешне у причи о женама изузетне љепоте треба поменути и једног припадника јачег пола. Бошко Дамјанац је као младић кренуо у свијет. У Мелбурну је започео моделинг каријеру и 2016. године је изабран за мистера Аустралије. У невесињски времеплов је уписано да је један Невесињац учествовао на финалном такмичењу Избора за мистера свијета.
Радио Невесиње/Драгомир Граховац