У Галерији Центра за културу „Небојша Глоговац“ синоћ је у организацији Народне библиотеке Невесиње промовисана збирка приповједака „Божја казна“ аутора Јездимира Дангића, која кроз 23 приче доноси аутентичне слике живота српског народа у вријеме аустроугарске окупације, свједочећи о страдању, отпору и свакодневици у тешким историјским околностима.

Од укупно 23 приповијетке, њих 22 првобитно су објављене у београдској „Политици“, док је једна објављена у загребачком часопису „Нова Европа“. Збирку је приредила Борка Драганић, а издавач је Завичајни клуб „Освит“ из Билеће.

Говорећи о књизи, Борка Драганић истакла је да је ријеч о дјелу Јездимира Дангића, чувеног жандармеријског мајора, који је широј јавности познат као припадник Младе Босне, официр и национални прегалац, али знатно мање као књижевник, иако је за свој књижевни рад био награђиван.

Подсјетила је да је Дангић био најмлађи припадник Младе Босне и да је читав Први свјетски рат провео у тамници, због чега његове приче носе снажан печат личног искуства и времена у којем су настале.

„Ову књигу не треба посматрати само као збирку приповједака, већ као сусрет са једним временом, једним народом и једним човјеком који је знао да види, памти и исприча. Највећа похвала једном писцу јесте када можемо рећи да његове приче и данас живе. А заиста, Дангићеве приче и данас живе, јер су истините. Оне говоре о части, правди, вјери и судбини човјека – о вриједностима које не пролазе и које су подједнако важне и данас као и некада“, рекла је Драганићева.

Истичући да српски народ има богату историју, али и да још увијек постоје бројне личности и догађаји који нису довољно истражени и расвијетљени, она је позвала младе људе да читају, истражују и трагају за истином.

„Потребни су нам млади истраживачи, људи који ће са радозналошћу, знањем и одговорношћу приступати прошлости. Спремна сам да са њима подијелим своје искуство и помогнем им у истраживачком раду“, поручила је Драганићева.

О животу и дјелу Јездимира Дангића говорио је и књижевник Бранко Алексић, који је подсјетио на његову историјску улогу и значај.

„Српска јавност зна за мајора Јездимира Дангића као младобосанца, краљевског официра и четничког команданта, али је његов књижевни рад деценијама био потиснут и скрајнут. Ова збирка приповједака представља својеврстан омаж његовом животу и дјелу, али и потврду да се људи који су оставили дубок траг у историји не могу избрисати из колективног памћења народа“, рекао је Алексић.

Модератор промоције била је професорица Љиља Ивезић.

Посебан печат књижевној вечери дао је Милош Паровић, који је звуцима гусала употпунио програм, уносећи снажну емоцију, дух народне традиције и атмосферу времена о којем Дангићеве приповијетке говоре.

На Спортско-хуманитарним играма снаге у Бронзаном Мајдану код Бањалуке кршне делије из Српског Сокола освојиле су четири медаље.

У скоку удаљ Радован Спремо се попео на највишу степеницу побједничког постоља. Водио је велику борбу са старим ривалом Александром Крајишником и на крају је са скоком од 3,23 м изашао као побједник.

Златну медаљу је заслужио и Радован Андрић у потезању клипа, док је Саша Савић у истој дисциплини заузео треће мјесто.

Конопашка екипа Српског Сокола освојила је друго мјесто. Невесињци су у финалу поражени од тешкаша из Угљевика.

Спортско-хуманитарне игре снаге одржане су под слоганом «Игре јаких, срца великих». Организатори поручују да је циљ догађаја опромоција хуманости, спорта, заједништва, традиционалних вриједности и развоја села.

Министар просвјете и културе Републике Српске Боривоје Голубовић уручио је јуче у Вишеграду Народној библиотеци Невесиње Повељу „Ђорђе Пејановић“ – највише признање које Друштво библиотекара Републике Српске дод‌јељује за изузетне резултате у области библиотекарства.

Директор Народне библиотеке Невесиње Синиша Килибарда рекао је да признање представља круну рада установе која постоји већ цијели вијек.

„Драго нам је што су колеге препознале наш рад који подразумијева организовање бројних културних манифестација и активности усмјерених на развијање читалачких навика код дјеце и младих“, истакао је Килибарда.

Он је подсјетио да је Народна библиотека Невесиње током година реализовала бројне пројекте, међу којима је и манифестација „Шантићева друга кућа“, те захвалио Министарству просвјете и културе Републике Српске на подршци свим значајнијим активностима ове установе.

Уручивање признања уприличено је током 30. Сусрета библиотекара Републике Српске који се одржавају у оквиру манифестације „Вишеградска стаза“, посвећене нобеловцу Иву Андрићу.