Испред СШЦ „Алекса Шантић“ вечерас су се окупили бивши матуранти како би прославили велики јубилеј, 50 година матуре. Школовање давне 1974. године у два одјељења Гимназије „Благоје Паровић“ завршила су 52 ученика. Половина њих присуствовало је школском часу који је одржао професор Момчило Голијанин.
Колики утицај на своје ђаке може имати један професор, свједочи и чињеница да су се са великим поштовањем и љубављу присјетили професора Риста Брења, који је био разредни старјешина.
Размјењивали су се топли поздрави, загрљаји, срдачни осмјеси, а у очима многих засијала је и по која суза.Са великим ентузијазмом причали су о овом великом јубилеју, присјећали се школских дана и успомена.
Један од организатора Добро Зубац истакао је да нису могли „пустити“ да ова важна годишњица прође без обиљежавања, јер „пола вијека“ је значајан јубилеј. Он је додао да су успомене из школских дана увијек биле присутне у њиховим животима, а данас је дан кад их поново евоцирају и желе отргнути од заборава.
– Оно што се могло осјетити и препознати јесте чињеница да смо на тренутак заборавили на све бриге и изазове које је живот донио, и опет се вратили у најбезбрижније раздобље нашег живота. Вечерас смо и срећни и помало сјетни – емотивно прича Зубац.
На вечерашњу прославу из Гајдобре је дошла Јадранка Вукановић, која је након завршених студија један период радила као наставник у невесињској основној школи.
– Емоције и успомене вратиле су ме у давну 1974. годину када смо „ пустили крила и одлетили у далеки свијет“. Вечерас, након 50 година враћам се у моје Невесиње, моју младост и дјетињство, у све оно лијепо што живот чини. Овдје су моји пријатељи и другови, и све дивне успомене које носим у срцу десиле су се у нашој Гимназији – носталгично прича Вукановић.
Стака Николић из Бања Луке захвалила се својим школским друговима који су организовали прославу овог за њих веома значајног јубилеја.
– Прослава пола вијека матуре није шала мала, и да смо се родили прије 50 година већ би остарили – шаљиво прича Николић.
Она је истакла да јој је посебно драго што је са њима професор Момчило Голијанин, кога пуно воле и цијене.
У веселом расположењу дружење су наставили у Ресторану „Бишина“, размјењујући приче, показујући фотографије својих унука и породице, и још једном евоцирајући успомене проведене у свом родном граду Невесињу, мјесту коме се сви радо враћају.
