Бивши саборци из Другог батаљона ратне Невесињске бригаде окупили су се у Невесињу и током цјелодневног дружења евоцирали успомене из протеклог отаџбинског рата. Као припадници групе „Ћићолина“ три године су у ратном вихору били нераздвојни и дијелили заједничку судбину.

У Цркви Вазнесења Господњег саборци су присуствовали светој литургији и помену погинулим борцима. Након тога су положили вијенац на Споменик слободе и у Спомен соби упалили свијеће.

Свештеник Младен Чалија рекао је да је жртва припадника најмлађе војне организације Невесињске бригаде најсличнија Христовој жртви.

„Бог је дао живот да би ми имали спасење, а тако су и ови младићи дали живот да би ми живјели у слободи“, рекао је Чалија и поручио саборцима на молитвеном сјећању да увијек памте шта су све ови јунаци урадили за свој народ и вјеру.

Од 72 борца који су током рата били у саставу ове групе осам их је погинуло, а неки су рањавани више пута. Осам их је преминуло након рата. На почетку рата најстарији борац „Ћићолине“ имао је 54, а најмлађи 17 година.

Ови голобради младићи понекад су дјеловали неозбиљно, али да су у судбоносним биткама били неустрашиви борци. И у најтежим тренуцима није их напуштао ведар дух.

Бивши командант Невесињске бригаде пуковник Зоран Пурковић писмом је поздравио окупљање јединице која је по херојским дјелима била препознатљива и међу борцима и у народу

„ Као голобради младићи сте јуна 1992. године кренули да извршавате најтеже борбене задатке и кроз борбу одрастали у потомке достојне својих предака“, истакао је Пурковић, додајући да се допринос било које друге јединице исте величине не може упоредити са доприносом ове борбене групе у Отаџбинском рату.

Пурковић је посебну захвалност исказао према погинулим борцима, ратним војним инвалидима и члановима њихових породица.“ Треба да се увијек сјећамо наших јунака каkо њихова жртва не би била узалудна“, поручио је Пурковић.

Ратни саборци су формирали посебан фонд из кога финансирају организовање заједничких окупљања и неке хуманитарне активности.