У Градској галерији у Невесињу синоћ је одржана промоција књиге пјесникиње Радмиле Караћ, под називом "Још нам је само небо исто".

 Збирка је исписана у исповиједном тону завичајне лирске пјесме, а посвећена је Невесињу и Мостару, гдје је пјесникиња провела дјетињство и младост.

Радмила Караћ, херцеговачка носталгичарка, почетком рата напустила је завичај и избјегла у Канаду. Живот у иностранству пробудио јој је снажну жудњу за херцеговачким каменом и цвијетом. У далеком свијету осјетила је шта значи везаност за коријене, зато и почиње да пише лирске похвале завичају.

Пјесме је писала од дјетињства, али сви рукописи које је годинама сакупљала нестали су у ратном пламену. "Требало је да прођу године након драматичних збивања како би се поново вратила писању", истакла је пјесникиња. По сјећању је оживјела неке своје рукописе, записане док су њена дјеца била мала.

"Много касније, док сам посматрала своје унучиће и са њима се играла, настали су нови стихови", рекла је Караћева.

До сада је објавила три збирке пјесама за дјецу: "Прегршт дјечијих бисера", "Чаробни лет кроз цео свет" и "Маслачак детињства".

Њени радови се редовно објављују у часописима за књижевност, умјетност и културу, као и у зборницима књижевних радова. Члан је Српско-канадског удружења писаца "Десанка Максимовић" из Торонта.

О раду и дјелу пјесникиње синоћ у препуној Галерији говориле су Сања Милићевић и Јелена Жерајић, професорице српског језика и књижевности.

Стихове су рецитовале Наташа Милићевић и Сара Милошевић.

ТАЊА ИВКОВИЋ