На лијевој обали тајанствене Заломке, тамо гдје ова понорница улази у Невесињско поље смјештен је Братач, село живописне природе и богатог културно-историјског насљеђа, мјесто одржавања најстаријег сабора традиције и витештва у Херцеговини.

Када је Братач крајем 2022. године уврштен на попис 14 најљепших села у БиХ у оквиру Пројекта развоја одрживог туризма, група завичајних заљубљеника упустила се у озбиљну туристичку причу која је постала корисна не само за село, него и за читаву општину Невесиње. Са много поноса Братачани су преузели цертификат USAID-а којем је претходила оцјена стручног жирија састављеног од стручњака из области архитектуре, насљеђа и руралног развоја. Тако се Братач нашао на европској туристичкој карти као истински скривени драгуљ Херцеговине. У кратком опису стоји да „ово село открива зачуђујуће богатство историјског насљеђа на невесињској висоравни – античке римске цесте, средњовјековни мост и најстарије традиционалне игре, познатије као Невесињка олимпијада“. Услиједиле су бројне презентације, туристичке туре и новинарске репортаже које су откриле и додатне потенцијале за комплетну понуду руралног туризма. Традиционална гастрономија базирана на домаћим производима попут кромпира, меда и сира из мијеха никога не оставља равнодушним. Читава прича неочекивано је добила и умјетничку димензију. У априлу прошле године у Братач је стигла звучна глумачка екипа предвођена Милошем Биковићем на снимање завршних сцена филма „Буди Бог с нама“. Одлука прослављеног редитеља Слободана Шијана да у свој повратнички филм угради нетакнуту и живописну природу овог краја изазвала је праву еуфорију у Невесињу. Општина Невесиње је крајем прошле године обрадовала Братачане санацијом локалног пута. Након постављања новог асфалтног слоја долазак у село је много комфорнији и бржи.

Овчији брод – скривени драгуљ Херцеговине

У живописном пејзажу села Братач смјештен је Овчији брод, средњовјековни мост који спаја обале ријеке Заломке. Посљедња истраживања откривају да је задивљујућа грађевина настала почетком 18. вијека као ремек дјело тадашњег неимарства. Међутим, с обзиром да добро очувани римски пут води директно на мост, сасвим је вјероватно да је на овом мјесту постојао прелаз и за вријеме Римског царства.

Топонимски упућује на основно занимање невесињског сељака – сточарство, па су преко овог „брода“ свакако превођена стада оваца на љетње испаше или дневна пашарења. Дуго времена је био једини мост на Заломки. Аустроугарска је мост реновирала 1883. године тако што су дограђена два лука. Нијемци су 1943. године минирали мост оштетивши централни лук. Завод за заштиту културно-историјских споменика БиХ 1968. године урадио је посљедњу поправку.

Сваки мост, па и овај, дио је историје. Али, „Овчији“ је и више од тога. Преко њега је пут водио правди, слободи и хљебу насушном.

Посљедњих година овај тихи посматрач вијекова све више привлачи пажњу знатижељника. Сви они који цијене историју, архитектуру или једноставно љепоту древних грађевина које се спајају са природом посјетом Овчијем броду обогатили су доживљај.

Комисија за очување националних споменика БиХ 2018. године донијела је одлуку да се мост у Братачу прогласи националним спомеником.

Сабор витештва у Братачу траје од средине 19. вијека

На Братачком лугу се вијек и по одржава чувена Невесињска олимпијада, манифестација старих спортова, забаве и витештва. Још за вријеме турског вакта почели су се окупљати угледни домаћини из околних села да би разговарали о љетини и обичајима. Само саборовање је било прилика да се млади људи огледају у снази и разним вјештинама, да загуслају и запјевају гангу. Доласком Аустроугарске на ове просторе, невесињске равне баре постају постају право олимпијско борилиште са коњским тркама као централним догађајем. Ове трке су између два свјетска рата стекле велику популарност, а развила су се и прва ривалства. Није то била само светковина за Невесињце, окупљале би се делије из цијеле Херцеговине, а понекад би долазили и такмичари из других мјеста Краљевине Југославије. Послије рата сабор је обогаћен и низом забавних садржаја. Братачки луг је седамдесетих година прошлог вијека био најпопуларније састајалиште у Херцеговини, не само љубитеља коњичког спорта, него и других знатижељника који су на братачким равним барама тражили провод и одмор од свакодневнице.

Гледаоци су сами бирали своје јунаке. Они често нису били ни снажни ни спретни, али су неким својим олимпијским шармом знали да придобију увијек веселу публику на Братачком лугу.

Занимљиве цртице из Братача

• Село Братач добило је име по војводи Лазару Братачанину, учеснику Боја на Косову.

• Прву школу у Котару невесињском основао је Цвјетко Радовић у Братачу још 1842. године. За школу је речено да је „врело за све оне у Невесињу који су умјели у то вријеме читати и писати“.

• Војвода Петар Радовић из Братача на Васкрс 1877. године једно јаје подијелио је на 17 дијелова и њиме омрсио устанике из славне Невесињске пушке који су већ наредни дан на бојном пољу показали велико јунаштво.

• Велики српски пјесник и краљевски посланик у Риму Јован Дучић 1937. године школи у Братачу поклонио је мермерну плочу.

• Богдан Шешлија из Братача први је богослов у Херцеговини послије Другог свјетског рата.

• Милосава Шешлија из Братача породила се 18. јануара 1967. године у војном хеликоптеру изнад Невесиња. Након што је породица затражила помоћ од Мостарског гарнизона из снијегом завијаног села хеликоптер је преузео породиљу и током лета за Мостар, изнад Невесиња, Милосава је родила здравог дјечака, а улогу доктора обавили су чланови посаде.

• Иако је Невесињско поље препуно остатака културно историјског насљеђа, само на једном локалитету је вршено археолошко ископавање. Било је то 1978. године на Братачком Градцу, али су и та истраживања обустављена.

• Рођени Братачанин Радомир Андрић најуспјешнији је учесник Невесињске олимпијаде свих времена.

• Коњичке трке на Братачком лугу одржане у оквиру Невесињске олимпијаде 1979. године посматрало је 30.000 гледалаца.

Драгомир Граховац (Радио Невесиње/Глас Требиња)