Извор: Слободна Херцеговина

Невесиње је у свакој прилици синоним за слободу српске Херцеговине.

У великој сали београдског ресторана „Мали викенд” у петак 23. фебруара 2024. године окупило се више од 350 људи на традиционалном сијелу Невесињаца, које је протекло у знаку обиљежавања јубилеја – 150 година од доношења одлуке за дизање Невесињског устанка.

Завичајни сабор који се ове године одржао по 13. пут започео је благословом свештеника Лазара Манигоде.

Домаћин овогодишњег сијела и предсједник скупштине удружења Невесињаца Светко Ковач је у својој бесједи поздравио присутне званице и представио учеснике програма.

Нагласио је да Невесињци настоје да достојно обиљеже бројне датуме из славне слободарске прошлости.

– На иницијативу удружења крајем прошле године постављена је спомен-табла у Невесињској улици. Тако је именована од 1895. године, поводом 2о годишњице Невесињке пушке. Улица од свог настанка никад није мијењала име, а данас представља једну од најљепших на Врачару – рекао је Ковач.

Он је подсјетио и да је ово прво сијело Навесињаца без великог завичајног прегаоца и неимара Жарка Самарџића који се преселио у вјечност.

Вишечлану делегацију из Невесиња  предводили су народни посланици Илија Таминџија и Огњен Куљић, начелник општине Миленко Авдаловић, замјеник начелника Богдан Ботић, као и начелници у локалној самоуправи Милутин Самарџић и Алекса Граховац.

Поздраве из Херцеговине пренио је начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић. Он је истакао да Невесињци не заборављају имена Јована Гутића, Симуна Зечевића и Милоша Кешеља, херцеговачких изасланика који су били одабрани да затраже муницију и оружје од Књаза Николе.

– Идемо у сусрет 150 годишњици Невесињске пушке коју ћемо, ако Бог да, догодине обиљежити заједно са Републиком Србијом и Црном Гором. У томе нам највећу помоћ пружају чланови Удружења Невесињаца у Београду – рекао је Авдаловић.

У централном дијелу програма прослављени српски глумац Небојша Кундачина читао је записе српског писца и историчара Риста Пророковића који је у књизи „Невесињска буна 1874. и почетак устанка 1875. године“ писао о народном договору који се десио на празник Мале Госпојине код биоградске цркве, а на коме је исказана јасна жеља да се покрене устанак.

Сјећање на устанике и херцеговачке слободаре настављено је стиховима Бора Граховца и његове пјесме „Невесињска пушка“ у изведби Огњена Стојановића, најбољег младог гуслара из Републике Српске.

Гангу и дух завичаја донијели су чланови мушке пјевачке групе „Невесиње“.

Посебан печат вечери дале су сестре Јана и Елена Црномарковић, које су дошле из Новог Сада и први пут наступиле на Невесињском сијелу. Својим гласом и појавом одавно су освојиле срца љубитеља етно музике. Музички образоване Јана и Елена су освојиле бројне награде. С обзиром да је њихов отац Далибор, родом из Санског Моста, даровите сестре су често наступале на завичајним скуповима Срба Крајишника.

У медијима су описиване као „крајишки бисери војвођанске равнице“. Међутим, на овај скуп нису дошле случајно. Наиме, њихова мајка Драженка (дјевојачки Миљанић) је рођена Невесињка.

За доминацију омладине у програму потрудили су се чланови групе Свети Димитрије коју са великим успјехом предводи Драгана Будалић.

У склопу програма изворне пјесме је извела женска пјевачка група „Дурмиторке“ коју предводи Рајка Поповић.

Пјесник Миро Ковач из Невесиња је из своје збирке „Проговор“ казивао стихове пјесме „Невесиње“.

Госте је сјајно забавио Митар Ђерић Лаки. Он је читао пробране афоризме из своје књиге „Мини-малац“ за коју је добио награду „Радоје Домановић“ за најбоље сатирично дјело у 2022. години.

Чланице групе Свети Димитрије Ана Булајић и Ивана Ђерић су под будним оком Бора Мишељића дијелиле срећу на врло богатој томболи. Најсрећнији су кући понијели сир торотан, пршут и гусле.

Домаћин вечери Сретко Ковач се захвалио пријатељима удружења и уручио пригодне поклоне Драгану и Бату Кешељу (штампарија АМД систем), Милисаву Ђурасовићу (фирма МДД из Новог Сада), Илији Таминџији (Хидроелектрана „Требишњица“), Огњену Куљићу (Електрохерцеговина а.д. Требиње), Миодрагу Линти (предсједнику Савеза Срба из региона), Страхињи Кукићу (предсједнику скупштине ГО Савски венац), као и медијским радницима Бојану Ђокићу (ТВ Фронт) и Трифку Ћоровићу (Слободна Херцеговина).

Овом скупу је присуствовао и велики број пријатеља Невесиња из Србије, између осталих бивши народни посланик и одедавно носилац Медаље за заслуге Дејан Стошић, као и предсједници и представници братских херцеговачких удружења Гацка, Љубиња, Калиновика, Мостара, Новог Сада, Зрењанина, Вршца и Бањалуке.

Највеће аплаузе добио је Жељко Вукајловић, вођа пута групе Невесињаца која је специјално за ову прилику стигла из Њемачке.

Весеље је трајало до дубоко у ноћ, а за забавни дио програма био је задужен музички оркестар са вокалним солистима Милицом Крсмановић и Милојем Бубањом.

Програм су веома надахнуто водиле Анђелија Дрвенџија и Драгана Будалић.

Група Свети Димитрије основана прије 24 године

Како нам је објаснила етно група „Свети Димитрије“ је настала 2000. године на иницијативу тадашњег невесињског пароха Радивоја Круља, а била је састављена од неколико чланова хора који је дјеловао при саборном храму Вазнесења Господњег у Невесињу. Једна од њих је била Драгана. Како су пролазиле године било је природно да се састав групе мијења, а по оцјени наше саговорнице у периоду од 24 године, кроз групу је прошло око стотињак чланова.

– Наша група данас има 32 члана, јер смо поред старијег састава формирали и млађу групу коју чине дјеца узраста од 9 до 12 година. Чланови групе уједно похађају и музичку школу „Свети Роман Мелод“ која је у Невесињу формирана 2005. године – испричала нам је Драгана. Додала је да је етно група Свети Димитрије, поводом 20 година рада, публиковала CD са изворним херцеговачким пјесмама.

Више фотографија на линку: https://slobodnahercegovina.com/odrzano-13-nevesinjsko-sijelo-u-beogradu-u-znaku-jubileja-150-godina-od-donosenja-odluke-za-dizanje-hercegovackog-ustanka/