• Први невесињски школовани љекар Петар Миљанић (1849-1897)  за заслуге у медицини добио је признања црногорског књаза, српског краља и руског цара.

• У Москви је 1909. године основано Академско удружење "Невесиње". За предсједника је изабран архимандрит Михаило.

• Први соколски слет Горње Херцеговине одржан је 2. августа 1910. године у Невесињу. У програму је било заступљено седам соколских дисциплина.

• Краљ Александар Карађорђевић посјетио је Невесиње на Васкрс 1925. године. Претходно је боравио у Мостару и на врелу Буне.

• Епске пјесме о Косовском боју невесињског гуслара Милована Војичића сачуване су у збирци чувеног професора са Харвардског универзитета Милмана Перија, познатог по проучавању Хомерових епова.

• Први телевизор који је купљен у неко невесињско село набавио је Анђелко Ковач у Батковиће 1967. године.

• Између заселака Кнежак и Сопот на Залому расла је занимљива лијеска висока четири метра. Стабљика је била бијела, лишће масно, а плодови су били тругластог облика.

• Посљедње тотално помрачење Сунца Невесињци су доживјели 15. фебруара 1961. године око 9 часова ујутро. Наредно потпуно помрачење могу очекивати 2081. године.

• Дугогодишњи чланови познатих музичких група Бијело дугме, Црвена јабука, Хари Мата Хари и Тешка индустрија − Младен Војичић Тифа, Аљоша Буха, Изудин Колечић и Горан Ковачевић поријеклом су из Невесиња.

• Члан Планинарско-еколошког друштва „Зимомор“ Ћетко Продановић први је Невесињац који се попео на највиши врх Африке Ухуру, на планини Килиманџаро.

Драгомир Граховац /Радио Невесиње/