У знак сјећања на живот и књижевно дјело пјесника Владимира Настића вечерас је у Дому културе „Небојша Глоговац“ представљен портрет овог књижевника, а по први пут у Невесињу је уручена књижевна награда која носи његово име.

Промоцију је организовала Подружница Удружења књижевника Републике Српске - Источно Сарајево и Народна библиотека Невесиње.

О Настићевој поезији, прози и животу говорили су пјесници Недељко Жугић и Душан Зуровац и мр Момчило Голијанин.

Пјесник, оснивач и продуцент Прве интернет ТВ „Људи говоре“ Недељко Жугић говорећи о раној младости Владимира Настића закључио је да су тешке околности у дјетињству профилисале његову личност и помало бунтован живот.

- Настић је схватио да се од немилих удараца живота човјек може заштитити менталном енергијом и радом. Своју дјечију и ратну рану није крио, него је лијечио љутом херцеговачком травом, правећи од ње чај за духовни раст и уздигнућа који су се осликавали у исповиједном стиховању са печатом његовог живота – појаснио је Жугић.

Он је истакао да је Настић био један од најкултивисанијих моралних будника српског националног бића, не само током посљедњег Одбрамбено – отаџбинског рата, него и иначе.

О књижевним дјелима Владимира Настића говорио је мр Момчило Голијанин. Он је рекао да стваралаштво овог пјесника нуди веома богату и разноврсну грађу, али да је и поред романа које је написао, он превасходно лирик.

- Можемо рећи да су и његови романи својеврсна поезија, јер су они у великој мјери лирски натопљени и представљају праву поезију – истиче Голијанин.

Он је додао да је у својим првим пјесмама показивао приврженост свом ужем завичају и свему што га окружује и што му долази у сјећање.

Пјесник Душан Зуровац са сјетом је говорио о великом пријатељству са Настићем које је трајало све до његове смрти. Препричавајући бројне анегдоте из студентских дана, још једном је евоцирао успомене на свог великог пријатеља.

Вечерас је по први пут у Невесињу додијељена књижевна награда „Владимир Настић“. Награда је припала Аћиму Тодоровићу из Власенице за збирку пјесама „Христова јагњад“.

Награђени Аћим Тодоровић истакао је да му је велика част што ову награду управо добија у завичају Владимира Настића, мјесту гдје се рађају јунаци и пјесници.

- Срећан сам што сам вечерас у Настићевом Невесињу, на овом дијелу оскудне прегршти земље, врелог камена, урођеног осјећања тла и огњишта, али и осјећања родољубља и духовности према завичају и отаџбини – нагласио је Тодоровић.

Љубитељи писане ријечи уживали су вечерас и у стиховима Владимира Настића које је читала Љиља Ивезић.

Владимир Настић рођен је 1934. године у Оџаку код Невесиња. Нижу реалну гимназију завршио је у Невесињу, Учитељску школу у Мостару, а Вишу педагошку школу и Филозофски факултет, Одсјек историје, у Сарајеву.

Остаће препознатљив и по својим прозним дјелима "Симатови будни снови", "Све што око види", "Мртве се помичу сјене", као и роману за дјецу "Тако смо расли" и збирци прича за дјецу "Имамо, имамо - вука".

Завод за уџбенике и наставна средства РС објавио је Настићева Изабрана дјела у четири књиге. Посљедња објављена Настићева књига је збирка поезије "Овдје живе мртви", у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево.

У току свог веома плодног стваралачког рада, Настић је обављао и функцију предсједника Удружења књижевника Српске, а био је и члан Удружења књижевника Србије.