САРАЈЕВО, 2. АУГУСТА (ОНАСА) - Начелник Општине Невесиње Миленко Авдаловић за Агенцију ОНАСА, између осталог, говори о ономе по чему се Општина Невесиње истиче у односу на друге Општине, о привреди, туристичким потенцијалима, о пројектима везаним за ову Општину.
ОНАСА: По чему је препознатљива Општина Невесиње?
АВДАЛОВИЋ: Општину Невесиње описују три ствари, прва је историјски моменат у ком се кроз историју Невесиње спомиње кроз буне и ратове и тај невесињски устанак који је назван Невесињска пушка с краја 19. вијека који је отворио то, историчари би рекли, источно питање и пад Отоманског царства. Друга невесињска одредница је "Невесињска олимпијада", културно-спортска манифестација која се сваке године одржава у августу. Манифестација обухвата традиционалне и савремене спортске дисциплине и наравно као "шлаг" на све то коњске трке, које се традиционално одржавају на Братачком лугу код Невесиња. У посљедње вријеме ова манифестација, ми бар томе тежимо, постаје и туристичка манифестација која привлачи велики број људи из Херцеговине и из цијеле регије. Трећа ствар која карактерише Невесиње је невесињски кромпир који се традиционално производи на овом крају, који је одличног квалитета и познат на тржишту. Ми смо ове године ушли у процес заштите, или како је модерно рећи, брендирања кромпира. Мислим да ћемо некој научној институцији у БиХ дати ускоро да уради елоборат тако да би требало да тај невесињски кромпир буде до краја ове или почетка наредне године заштићен и брендиран. Самим тим кромпир би се требао појавити у свим нашим маркетима у паковањима са својим логом, заштитним знаком. Засад можете видјети свуда по магистрали како људи продају невесињски кромпир, а наравно тај кромпир довезу са неког другог тржишта или мјеста. Четврта ствар коју бих додао, а по чему бих желио да Невесиње буде препознатљиво је енергетски пројекат "Горњи хоризонти", који је почео прошле године. Тај пројекат подразумјева два хидротунела, један од Дабра до Невесиња, други од Невесиња до Риља у Гацку и купи све воде источне Херцеговине и доводи их до корита ријеке Требишњице. То би Невесињу донијело доста добра. Прије свега двије велике акумулације воде у Невесињу и Риљима, друга ствар производила би се велика количина струје. Невесиње би у буџету од те двије бране имало око три милиона конвертибилних марака (КМ). С тим пројектима задржали би се и људи. Првог септембра почели су радови на дионици тунела Зови до – Дабар који је дуг 12.5 километара, а рок за завршетак радова је четири године. Вриједност пројекта је 113.000.000 КМ, а финансира га Електропривреда Републике Српске (РС).
ОНАСА: Како видите Општину до краја мандата и шта сматрате да би требало побољшати на простору општине?
АВДАЛОВИЋ: У кампањи смо обећали да ћемо ријешити проблем са водоснабдијевањем. Невесиње са водом има два проблема. Први је да је нема довољно, а други је исправност воде. Ове године отварамо тендер за пречистач на језеру Алаговац и са тим пречистачем ријешит ћемо квалитет воде. Међутим, у језеру Алаговцу је недовољно воде, а тај проблем желимо ријешити пројектом "Горњи хоризонти".
ОНАСА: На чему ће бити Ваш фокус рада у наредном периоду, односно који су најзначајнији пројекти које планирате реализирати?
АВДАЛОВИЋ: Поред рјешавања проблема са водоснабдијевањем посебну пажњу пружит ћемо сређивању ужег градског језгра. Посљедњих година општинска власт више је улагала у села. Градско језгро је потпуно запуштено, руинирано, спортска дворана је пред рушењем, Дом културе је руиниран, градске улице су пуне рупа. Ми смо већ кроз задужења и уз помоћ Владе Републике Српске договорили обнову спортске дворане, у коју ће бити уложено око 700000 КМ, обнову Дома културе у вриједности од 200.000 КМ и за пресвлачење асфалта 1.000.000 КМ. Такође, ове године планирамо изградњу централног спомен-обиљежја на градском тргу, који ће бити намјењен свим борцима за слободу.
ОНАСА: Који су кључни пројекти које сте остварили или покренули у овој години?
АВДАЛОВИЋ: Покренули смо за све пројекте процедуре. Морам споменути да процедуре одузимају огромну енергију, вријеме и новац, а понекад наносе и велику штету општинама. Често тендери пропадају због процедура. На тендеру су прошли пројекат споменика, а очекујемо да ће ових дана "проћи" и пројекат обнове спортске дворане који би требао бити повјерен компанији Криваја Завидовићи.
ОНАСА: Каква је сарадња са сусједним општинама?
АВДАЛОВИЋ: Сарадња је добра. Ја као начелник нисам имао никаквих проблема ни у једном мјесту у коме сам боравио у БиХ. Прошле седмице је Општину Љубиње задесио велики пожар и све околне општине су настојале помоћи онолико колико су биле у могућности. И то је један од показатеља наше сарадње. Ми покушавамо преко Регионалне развојне агенције за економски развој РЕДАХ из Мостара да кандидујемо наше пројекте .Трудимо се, али опет се јавља проблем процедура. Осим тога сви наши буџети су ограничени. Мање општине су оптерећене социјалним аспектом. У мањим општинама има 40 посто људи који су старији од 60 година, напуштених људи, демобилисаних бораца, људи без пензије или са минималном пензијом. Ми им не можемо много помоћи, издваја се неки "ситни новац".
ОНАСА: Имате ли сарадњу са вишим нивоима власти и на који начин вас они подржавају?
АВДАЛОВИЋ: Са Владом Републике Српске имамо коректну сарадњу. Очекујемо ускоро долазак премијерке Жељке Цвијановић, која ће нас посјетити вјероватно прије Невесињске олимпијаде, која ће почети шестог августа. Мислим да ће Влада одговорити на наше пројекте једним дијелом преко Фонда за заштиту животне средине, а једним дијелом преко Енергетске ефикасносити за утопљавање спортске довране, за промјену крова. Већ смо кроз заједничку сарадњу помогили предузећу Комус које брине о чистоћи, купили смо им једно возило специјализовано за њих, нове контејнере. Мислим да смо постигли најбоље резултате у посљедњх шест мјесеци. Ту сам веома захвалан Влади РС на помоћи. Што се тиче Савјета министара БиХ , једном сам био овдје у Сарајеву, да потпишем уговор који је Савјет министара прије мог мандата обећао, а ради се од двадесетак хиљада КМ за одржавање Невесињске олимпијаде.
ОНАСА: Основне привредне гране Ваше општине су пољопривреда и сточарство. Да ли има неких значајнијих улагања и пројеката које бисте издвојили када су у питању ове двије гране привреде?
АВДАЛОВИЋ: Тренутно нам је један од важнијих пројеката брендирање, односно заштита невесињског кромпира. Кромпир би на основу тога требао да буде скупљи 30 посто што би пуно значило за произвођаче и стимулисало би их на даљњу и већу производњу. Ове године смо издвојили дио средстава за пољопривреднике које је прошле године задесила несрећа, када је била актуелна болест тзв. плави језик. Ту смо уз помоћ владе РС осигурали средства за лијекове из ветеринарских станица. Ове године стимулишемо мљекаре. Имамо подстицаје око 95.000 КМ, а нешто ћемо издовјити и за помоћ пчеларима, који имају великих проблема због катастрофалне суше. Такође, моја је идеја да пољопривредну службу у општини ојачам и да ти агрономи мало више излазе на терен и да помогну људима који се традиционално баве пољопривредом, а мало заостају за трендовима тржиштима, а мање да буду у канцеларијама.
ОНАСА: Узимајући у обзир природне љепоте Невесиња, као и близину Мостара, Благаја мислите ли да туризам може бити једна од значајнијих привредних грана Општине Невесиње?
АВДАЛОВИЋ: Мислим да је туризам "шлаг на торту". Морам да будем реалан, Невесиње не може говорити о туризму ако нема бар сто кревета смјештајног капацитета и не може се причати о туризму ако су нам градске цесте пуне рупа, а сеоски путеви макадамски. Зато нисам превелики оптимиста да у кратком року можемо да постигнемо неке велике ефекте. Невесињска олимпијада нам је велики адут, која је стара 142. године, али ако нам она сваке године представља трошак то није добро. Надам се да ће се то временом промијенити, посебно јер ту значајну улогу играју коњичке трке. Ове године ушли смо у пројекцију изградње хиподрома, за шта се надам да ће бити готов у наредне двије до три године.
ОНАСА: Како преноси портал Стипендије.ба одрекли сте се дијела плате како би тај новац био усмјерен за стипендирање студената? Какав је статус младих у Општини Невесиње и како их задржати?
АВДАЛОВИЋ: Млади морају знати шта желе. Не желим критиковати омладину, али понекад ми се чини да омладина више живи у виртуелном свијету. Ми прије свега треба да имамо самопоштовање и да волимо себе и своју земљу. Ми журимо да напустимо кућу и одемо у друге земље. Бијег од самог себе, мислим да је погрешан. Срећа је да се млади школују у иностранству, али важно је да ти који се врате раде на томе да нам свима буде љепше, да брину о чистоћи, да не буду немарни према околини, да воле свој град. Млади би се требали сами више покренути, и бити више самостални и да мудро бирају факултете које уписују. Ја сам прекинуо издавања за стипендирање оних који студирају на приватним факултетима. Повећали смо стипендије са некадашњих 60 КМ на 100 КМ за редовне студенте државних факултета, који уредно завршавају своје факултетске обавезе. Дио новца сам издвојио за стипендије, јер сам сматрао да су моја лична примања која су ми за позицију начелника одобрена превисока и да се дио њих може издвојити и за ову намјену.
ОНАСА: Шта мислите о улози и значају независног новинарства у БиХ и колико је оно битно за развој демократског друштва?
АВДАЛОВИЋ: Новинарство је у позитивном смислу посљедњих сто педесет година направило више него што је направила пушка и револуција. Новинарство је направило револуције у животу, у друштвеним односима, у парламентарним демократијама, развоју цивилизације, развоју свјетоназора, животних погледа, културе. Новинарство је направило једно чудо. И ја сам срећан што сам двадесет година јео "новинарски хљеб" и ако сам дао неки мали допринос. Новинарство у БиХ, нажалост, није на том нивоу на којем бих ја желио да буде. Новинари у БиХ у материјалном смислу јако тешко живе, с друге стране новинари се мало уважавају и поштују. Ја не могу никада престати вјеровати да новинари мијењају свијет и сваки млад човјек се не треба бавити тим послом ако не намјерава дати допринос у мијењању свијета набоље. Не знам да ли баш постоји независно новинарство. Међутим, знам да постоје људи који знају да пишу, знају својим оком препознати и политичара и јавну личност који не говори истину, који знају препознати јавни догађај који доноси бољитак, а исто тако знају наслутити несрећу и мислим да те људе треба промовисати и да треба тежити ка томе да човјек, прије свега, треба да ради слободно и да одговара за оно што напише.
(ОНАСА)