Шеста генерација матураната невесињске Гимназије окупила се јутрос испред Старе зграде гимназије како би прославила велики јубилеј, 50 година од матуре. Средњошколско образовање 1973. године завршило је 48 ученика предвођених разредним старјешинама Владимиром Дабарчићем и Милијом Перишићем.

Након пола вијека поново су сјели у школске клупе, а на прозивку се одазвало њих 17. На почетку часа минутом ћутања одали су почаст преминулим друговима и професорима. Након тога упутили су се у Храм Вазнесења Господњег гдје су прислужили свијеће за све преминуле.

Милимир Мића Ковачевић животни вијек провео је у Новом Саду гдје је студирао и радио. Преко 30 година био је на руководећим позицијама у овом граду, а једно вријеме био је и члан Владе града Новог Сада. Данас је пензионер, и како каже, годишње одморе углавном проводи у родном мјесту и селу Залужју гдје су му живјели родитељи.

– Пут ме увијек водио у завичај. Радо сам се одазивао прославама матуре, јер је то била јединствена прилика да видим своје школске другове. Треба се радовати сваком новом сусрету и надам се да ћемо се још окупљати у оволиком броју – истакао је Ковачевић.

Пуковник у пензији Зоран Ђурасовић из Лесковца, службовао је на југу Србије и на Косову и Метохији. За вријеме Одбрамбено – отаџбинског рата вратио се у своју родну Херцеговину и био је командант Гатачке бригаде. За своје заслуге добијао је одликовања у Републици Србији и Републици Српској.

– Са великом нестрпљивошћу чекао сам данашњи дан, али морам да признам да ме је долазак и потресао јер доста наших школских другова нису међу живима – рекао је Ђурасовић.

Божица Солдо Андрић живјела је у Мостару, а након избијања рата одлази у Београд гдје живи и данас. Наглашава да је бака петоро унучади, који су највећа радост у њеном животу.

– Сваки долазак у родно мјесто је као да сам се поново родила. Јако сам везана за Невесиње, и са нестрпљењем ишчекујем сваки сусрет са својим друговима са којим сам провела младост и најљепши дио живота – носталгично прича Андрић.

Један од организатора данашње златне годишњице Данило Капор рекао је да су неколико мјесеци трајали договори за ово дружење.

– У организацији је учествовало неколико нас који живимо овдје, и могу рећи да смо били као мала дјеца, која су једва чекала да се поново састану, проведу вријеме заједно и присјете се свих згода и незгода из школских дана – прича Капор.

Бивши матуранти изразили су задовољство што су након дуго година поново сјели у школске клупе, присјетили се ђачких дана и на тренутак вратили успомене на гимназијске дане.

Дружење је настављено у ресторану „Стадион“.