Поводом 29 година од погибије команданта Четвртог моторизованог батаљона Невесињске бригаде Тихомира Јањића саборци, родбина, пријатељи и поштоваоци његовог лика и дјела присјетили су се легендарног официра и одали му почаст.

Мајор Тихомир Јањић прије избијања сукоба на простору бивше СФРЈ службовао је у Школи резервних официра пјешадије у Билећи, а по одласку ЈНА са простора БиХ остао је у свом родном крају и као официр Војске РС стао у одбрану српског народа.

Невесињци, а посебно мјештани Слата, поносни су на свог команданта који је био оличење српског официра. Своју храброст и стручност у примјени стечених знања током школовања и ратног искуства показивао је током цијелог рата, а посебно у Митровданској офанзиви 1992. године када је под његовом командом одбрањен положај Невесињске бригаде у рејону Врањевића гдје је непријатељ ангажовао највећи дио својих снага и средстава.

Саборац и његов замјеник Драгомир Бакоч рекао је за свог команданта да је био оличење храбрости и поштења.

Бакоч истиче да се лик и дјело Тихомира Јањића довољно не препознаје од стране надлежних институција и организација, указујући да му још увијек није подигнут споменик у Невесињу, а не зна да ли постоји и иницијатива за његово подизање. Бакоч сматра да би добар знак поштовања према команданту било покретање културне манифестације „Дани мајора Тихомира Јањића“. Додаје да се искрено се нада да ће се то у скоријој будућности и десити.

На крају Бакоч истиче, да се за команданта и војсковођу Тихомира Јањића може односити и Његошева изрека „Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити“ подсјећајући да је био један од најбољих питомаца током школовања на Војној гимназији и Академији у Београду, један од најбољих официра ЈНА и један од најхрабријих команданата у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Мајор Тихомир Јањић је рођен је 1961. године у Зајасену. Основну школу завршио је у Слату и Зовом Долу, Војну гимназију у Беогаду, а Војну академију у Београду и Сарајеву. Службовао је у Билећи, гдје га је затекао рат, а по формирању Војске РС остаје у њеном саставу до погибије.

Погинуо је 21. 04.1994. на сјеверно-херцеговачком ратишту код Горажда.

Одликован је Орденом Милоша Обилића, а једна од улица у Невесињу носи његово име.