У организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе РС и Општине Невесиње 8. и 9. јула биће прослављена 142. годишњица Херцеговачког устанка познатог као Невесињска пушка. У оквиру манифестације биће обиљежена још два значајна догађаја из историје невесињског краја – Улошки устанак из 1882. године и први оружани отпор против фашизма 1941. године у селу Дрежањ.
Делегације Општине Невесиње и Општинске борачке организације у суботу ујутро код спомен обиљежја у Кифину Селу, Моринама, Биограду, Дрежњу, Трусини и на Грепку упалиће свијеће. У Цркви успења пресвете Богородице у Биограду у 18 часова биће обављено богослужење и помен невесињским устаницима. Код овог православног храма 1874. године донесена је одлука да се подигне устанак против Отоманског царства.
Свечана академија посвећена 142. годишњици Невесињске пушке биће одржана у Великој сали општине Невесиње у суботу навече са почетком у 20 часова.
Долазак у Невесиње су најавили високи званичници Републике Српске и Србије, представници борачких организација и бројни гости. Културно-умјетнички програм је конципиран у духу изворности и традиције са добро укомпонованим историјским цртицама и музичким садржајима. Наступиће мушка пјевачка група КУД-а „Невесиње“, етно група „Свети Димитрије“, вокална солисткиња Јелена Грубачић, пјесникиње Милица Радовановић и Анжелика Кучинар и народни гуслар Мирослав Шиљеговић.
У недјељу, 9. јула код Споменика невесињским устаницима у Крековима у 10:00 часова биће служен парастос, а након тога ће републичке и општинске делегације положити цвијеће.
Током саборовања у Крековима биће приређена такмичења у соколским дисциплинама: бацање камена с рамена, потезање конопа и потезање клипа.
Потомци невесињских устаника више од једног вијека окупљају се да би се присјетили храбрости јунака који су се одважили да се супроставе тада највећој свјетској сили - турској царевини. У обиљежавање овог значајног датума из српске историје посљедњих десетак година укључио се и Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Владе РС чиме је ова светковина у Невесињу добила републички значај.
Три невесињске пушке – понос Невесиња
Прва "Невесињска пушка" избила је 9. јула 1875. године против отоманске власти, и убрзо се проширила на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе, што је довело до избијања српско-турског рата и настанка такозване Велике источне кризе.
Резултат овог рата било је признање независности Србије и Црне Горе, те аустроугарска окупација БиХ на Берлинском конгресу 1878. године.
Друга "Невесињска пушка", познатија као "Улошки устанак", избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу, због доношења такозваног "Војног закона" о обавезном служењу војске младића из БиХ.
"Невесињска антифашистичка пушка" представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удрежњу код Невесиња.
Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, него 4. јули.