Стрип албум “Тетовирани облаци”, херцеговачког ауторског тандема сценаристе/пјесника Јована Братића и цртача Горана Лојпура недавно је изашао из штампе, а ова два талентована аутора направила су крајње занимљиву стриповску симбиозу, гдје је Јован писао пјесме на Горанове цртеже, уз крајње надахнут и аутентичан стрип, као крајњи резултат сарадње.

Јован Братић који је писао стихове, који савршено прате Горанове фантастичне цртеже, каже да је ова симбиоза слике и стиха посљедице пријатељства и заједничке љубави према стрипу.

- Са Лојпуром сам се упознао у току ратних збивања деведесетих година у специфичним условима. Он је иначе Мостарац кога су комплексне околности довеле у Невесиње. По много чему је био оригиналан и харизматичан, али када сам се увјерио да је истински познавалац стрипа и да помало као и ја црта сопствене стрипове, наше познанство је добило нову потпунију димензију. Уживање је било пронаћи саговорника о бројним стрип темама гдје смо један другога мотивисали и анализирали. По афинитетима и жанровски смо различити, али се у потпуности разумијемо и поштујемо - каже Братић, док Лојупур заједнички албум види као спој неспојивог.

Он наводи да су пријатељи скоро тридесет година и да су класичан примјер приче о плусу и минусу.

- Јован је традиционалиста, класичан, патријархално одгојен, озбиљан, одговоран, поуздан и савјестан грађанин. Не псује, не опија се, нема порока, итд. Ја сам све супротно од наведеног. Наши стрипови немају ниједну заједничку тачку осим папира и оловке. Но, код договора и реализације овог стрипа није било проблема. Чак сам био позитивно изненађен како се Јован добро снашао и уклопио у моје халуциногене цртеже. Ово је први и једини стрип у свијету код кога је прво настао цртеж затим текст. Обично прво иде текст па сценарио, а затим графичка реализација - каже Лојпур.

Јован се слаже са својим партнером у стрипу, истичући спонтаност као кључни покретач идеје која је довела до настана овог албума.

- “Тетовирани облаци” су настали спонтано и мислим да су круна нашег дружења и разумијевања у овом послу. Наиме, Горан је имао низ урађених табли без текста, са својим оригиналним стилом цртања и онако сам размишљао да је права штета да то стоји тако неексплоатисано. Упоредо са стрипом бавим се и писањем поезије и посматрајући Горанове цртеже видио сам да су они сами од себе визуелна поезија и само сам употријебио свој поетски осјећај да текстуално и ријечима оживим сваку његову таблу. Видио сам одмах да је то нешто потпуно ново и да ће бити интересантно. Цртежи су ми давали инспирацију да и пишем потпуно другим стилом од мог уобичајеног. Приступ писању је био новина и посебан мотив. То је слично као када имате компоновану музику и онда на њу убацујете текст који се уклапа у аранжман композиције - каже Братић.

Наслов албума представља садржај који можемо видјети на таблама овог лирско-цртачког експеримента, иако Лојупур истиче да није посљедица неког посебног плана већ тренутног надахнућа аутора.

- Сви наслови који се дуго смишљају нису добри. Код нас је било овако. Три, четири сад и на брзину наизмјенично смо износили своје приједлоге. Када сам изговорио “Тетовирани облаци”, Јово рече стоп и то је то. “Тетовирани облаци”. Значи наслов је настао у неких седам, можда осам секунда - јасан је Лојпур.

Обојица кажу да нису претјерано размишљали о стварању посебне стрип форме кроз комбиновање цртежа и лирике, већ да им је било важније да пренесу емоцију и надахнуће које су осјећали током стваралачког процеса и да оставе неки траг о том процесу.

- Ова симбиоза поезије и стрипа биће добитна комбинација и обрадоваће и љубитеље оба умјетничка израза. Мислим да ће експеримент успјети и постати занимљив траг у једном специфичном времену - каже Братић.

Лојупур истиче да је права умјетност изнад било каквих подјела те да је свеједно да ли ће неко албум гледати као поезију или стрип.

- Човјечанство и цивилизација су на издисају, а умјетност је задња сламка спаса у овом суноврату човјечанства - каже Лојпур.

Сам албум штампан је у Б5 формату са тврдим корицама на 80 црно-бијелих страна” док насловне корице излазе у три боје. Уреднички дио посла обавио је Предраг Иконић, илустрација на насловној страници дјело је Горана Лојупура, док је дизајн и лого рад Дејана Шијука. Издавач је “Девета димензија”, која наставља своју серију издања стрип аутора из Републике Српске.

Круна рада

Иван Вељковић, стрип критичар и сценариста, тврди да је у питању круна у раду оба аутора.

- Ако бих одабрао праву ријеч да опишем збирку стриповане поезије или поетског стрипа, та ријеч не би била ова из наслова, односно склад, већ једна нешто дужа и прецизнија - кулминација. Сви догађаји у животима Јована Братића и Горана Лојпура: дјетињство, рат, настањивање у Невесињу те збирке поезије и стрипа са једне и кратки стрипови са друге стране, као и обострано пријатељство и респект који трају деценијама, довели су до настанка овог дјела и уз ризик да претјерам, рећи ћу да је ово дјело крунски врхунац оба аутора - каже Вељковић.

ГЛАС СРПСКЕ