У организацији Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, Општине Невесиње и Општинске борачке организације данас је у селу Крекови код Невесиња обиљежено 145 година од почетка устанака у Херцеговини - Невесињске пушке. Свечаностима су присуствовали министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Душко Милуновић, народни посланици Илија Таминџија, Небојша Вукановић и Љубиша Крунић, представници источно-херцеговачких општина и града Требиња, борачких организација и потомци невесињских устаника.

Обиљежавање устанака организовано је уз уважавање мјера Републичког штаба за ванредне ситуације, прије свега у смислу ограничења броја лица на јавном скупу.

Код спомен обиљежја у Крековима свештеници црквених општина Кифино Село и Мостар служили су помен за све погинуле устанике. На овом историјском мјесту 1875. године опаљене су прве устаничке пушке против вишевјековног турског освајача.

Потомци невесињских устаника више од једног вијека окупљају се да би се присјетили храбрости јунака који су се одважили да се супроставе тада највећој свјетској сили - турској царевини.

Невесињци су три пута у посљедњих вијек и по први у Европи стали на пут угњетачима и освајачима и сваки пут су излазили као побједници.

Министар рада и борачко - инавлидске заштите РС Душко Милуновић нагласио је да српски народ никад није трпио окупаторе и да се по томе нарочито истицала Херцеговина.

– Један мали народ није погињао главу пред велим силама као што су Турска царевина, Аустроугарска, фашистичка Њемачка и НАТО пакт и увијек је показивао слободарску традицију – рекао је Милуновић.

Изасланик предсједнице Републике Српске Слободан Жупљанин истакао је да је устаничка Херцеговина у свим ратовима препознавала високе вриједности које брани.

– Овај крај је непоколебљиво пружао отпор свима који су угрожавали његов опстанак без обзира о каквом се окупатору ради – истакао је Жупљанин.

Начелник општине Миленко Авдаловић рекао је да је Невесиње широм свијета постало познато по Невесињској пушци која је била инспирација свим слободарским народима.

– Били су то људи који нису учили историјске науке, али су осјетили историјски тренутак, подигли се на оружје и промијенили будућност Балкана – нагласио је Авдаловић.

Један од потомака невесињских устаника Војин Вукотић ради на монографији која ће донијети нове историјске чињенице о устанку из 1875. године.

– Овај устанак је запалио цијелу поробљену Европу и попримио такве размјере да је дошло до распада Турског царства, али је дошао други окупатор који је ставио нови јарам ропства на слободарски херцеговачки народ – рекао је Вукотић.

Вијенац и цвијеће код спомен обиљежја су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите РС, изасланици предсједника Републике Српске и српског члана Предсједништва БиХ, народни посланици, представници источно - херцеговачких општина, удружења проистеклих из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата, Трећег пјешадијског РС пука и потомци устаника.