Светом литургијом, славским обредом и народним саборовањем Црква светог пророка Илије на Удрежњу прославила је данас крсну славу.
Славским свечаностима присуствовао је велики број вјерника који корјене вуку из овог слободарског невесињског села. На Удрежње су дошли и гости из Србије, Аустралије представници општине Невесиње и Општинске борачке организације.
Свету литургију служио је свештеник Младен Чалија, а након богослужења пресјечен је и славски колач. Није изостала ни традиционална лицитација за црквени барјак.
Свештеник Чалија је позвао вјернике да се угледају на пророка Илију и његову вјеру и пожртвовање. Захвалио се и људима добре воље који су донирали средства за свети храм.
Народном саборовању на Удрежњу присуствовао је народни посланик у Скупштини Србије, рођени Удрежњанин, Милимир Вујадиновић који је изразио радост што се у његовом селу око цркве окупља све више вјерника. Он је поручио Удрежњанима да ће најбоље сачувати слободу, мир и државу тако што ће пазити на своје породице, комшије и пријатеље.
У име општине Невесиње присутне је поздравио предсједник Општинског парламента Момчило Вукотић.
У пригодном културно-умјетничком програму наступили су чланови КУД-а „Невесиње, етно групе „Симонида“ и народни гуслар Мирко Паровић.
Приређена су и такмичења у соколским дисциплинама. У потезању конопа највише снаге показали су Удрежњани. Најдужи хитац у бацању камена с рамена имао је Марко Спремо, а у потезањеу клипа Милош Милидраг је лако савладао ривале. Скок удаљ привукао је велики број такмичара, а најбољи резултат имао је Дејан Стајић. Најмлађи учесници сабора занимацију су пронашли у тркама у џаку и са јајетом у кашици. У обје трке тријумфовао је Милорад Драговић. Спозори награда били су Општина Невесиње и Црквени одбор.
Црква Светог пророка Илије духовно је средиште српског живља из Удрежња 121 годину. Низале су се генерације, једни остајали, а други трагајући за бољим животим одлазили, али је остала заједничка љубав према светом храму и завичају.
Овај крај патриотски опредијељених људи, уосталом није ни могао дати другачије промишљање него вјеру у божију љубав и хришћанске врлине.
