Прва генерација матураната невесињске Гимназије окупила се јуче исред зграде Старе гимназије како би прославила 50 година матуре.

Са бившим матурантима био је и професор Ристо Брењо који је одржао школски час гдје су се присјетили гимназијских дана. На почетку часа минутом ћутања одали су почаст преминулим друговима и положили цвијеће на споменик Благоја Паровића, јер је тадашња Гимназија носила његово име.

Дружењу препуном емоција присуствовало је око 20 некадашњих ученика ове престижне Гимназије, која се може похвалити да је током свог постојања изњедрила добре професоре, инжењере, адвокате, љекаре...

Професор Ристо Брењо рекао је да се врло тешко вратити пола вијека уназад у вријеме када су у друштву владали другачији међуљудски односи.

– Велико ми је задовољство данас бити са вама и сматрам да је велики успјех сваког професора да своје ученике види као зреле, породичне и успјешне људе – поносно истиче Брењо.

Адвокат Мира Таминџија Аћимовић која живи у Београду није крила радост што је дошла да прослави златни јубилеј са својим друговима из школских клупа.

– Осјећам се лијепо, не као некад, али ми је драго што сам данас овдје и што имам прилику да видим другове са којима сам провела младост и најљепши дио живота – сјетно каже Аћимовић.

Она је нагласила да су сви са великом жељом ишчекивали овај дан, јер су се само једном окупили, а то је било прије 10 година, када су прослављали 40 година матуре.

– За вријеме нашег школавања сви смо се дружили заједно и помагали једни другима. Сматрам да је Гимназија у то вријеме била јако добра школа са добрим наставним кадром који су нам дали основе да кренемо даље кроз живот – истиче Аћимовић.

Један од првих матураната невесињске Гимназије професор историје Бошко Буха, направио је паралелу између ученика тада и данас.

- Ми смо се забаваљали на другачији начин, правили смо често излете у природи, и са искуством које имам, данашњој омладини би препоручио да се окрену дружењу и не траже забаву у ономе што више штети а не забавља, а то су кафићи и модерна технологија комуницирања – каже Буха.

Он је додао да је већина ученика послије матуре завршило факултете и да је то била прва генерација која је одшколовала домаћи кадар који је касније допринио развоју Невесиња – нагласио је Буха.

– Имамо срећу и задовољство што је са нама наш професор Ристо Брењо који је одржао час и „прозвао“ нас као прије 50 година, и на моменат нас вратио у то дивно вријеме - носталгично прича Буха.

Дружење је настављено у ресторану „Буквица“, гдје су евоцирали успомене и присјећали се многих згода и незгода из школских клупа.

ВЕРИЦА ЧУПКОВИЋ