Један од најбољих студената фармације из Бањалуке, Милица Петковић самоуверено иде ка циљу

Човеку су у животу потребни само вера и мало добре воље да би се остварили снови из детињства

КАДА се пре пет година упутила за Бањалуку из родног Невесиња, Милица Петковић (24) није ни слутила да ће постати један од најбољих студената фармације на Медицинском факултету Бањалучког универзитета.

За пет година "сакупила" је чак 22 десетке и девет деветки, а "омакла" јој се и једна осмица, што је било довољно за више него завидан просек од 9,63, на основу чега је, као најбољи студент, добила позив пре неколико дана да буде гост на свечаном пријему и предавањима у Агенцији за лекове и медицинска средства у БиХ.

- Леп је осећај када вам неко да признање за ваш труд. Била сам привилегована позивом у Агенцију за лекове и медицинска средства БиХ, где бих једног дана, када завршим школовање, волела да се окушам и професионално. Имала сам прилику да упознам своје колеге из Сарајева и Тузле, такође најбоље студенте са фармацеутских факултета из ових градова, и да са њима разменим искуства, али и започнем нова пријатељства - поделила је са нама утиске девојка широког осмеха и продорних зелених очију које јасно говоре да су човеку у животу потребни само вера и мало добре воље.

Милица је фармацију уписала, како каже, захваљујући пориву да помаже људима, а медицина јој је одувек била велика страст.

- Одувек сам волела да комуницирам са људима, да слушам њихове проблеме и покушам да им помогнем, па сам се из тих разлога и определила да упишем Медицински факултет у Бањалуци, смер фармација - објашњава Милица.

Остаје у БиХ

Иако је све више младих који по завршетку школовања напуштају границе БиХ, Милица Петковић није једна од њих и нада се да ће своју каријеру градити на овим просторима. - Желела бих да останем, мени се на напуштају наши крајеви. Моја највећа жеља је да једног дана радим или у Агенцији за лекове и медицинска средства БиХ или као професор на факултету, па ћемо видети шта ће превагнути - оптимиста је Милица.

Упркос неизмерној позитивној енергији којом одишу сваки њен покрет и гест, Миличин пут до жељеног циља није био поплочан ружама. Од своје десете године живела је само са мајком, чија примања су скромна, пошто јој је отац умро млад, али је то није спречило да стаса у озбиљну девојку, која зна шта жели и колико се вреди борити за своје снове.

У Бањалуци живи у Студенском дому "Никола Тесла", у собици "два са два", са још две цимерке, али је то, каже, никада није спречило да уредно испуњава своје обавезе.

- Не верујем да је ишта на свету немогуће ако поседујеш вољу, знаш шта желиш и ако се довољно трудиш да истрајеш у својој намери. После предавања идем на праксу у апотеку, а у међувремену учим у домској читаоници. Предавања су се завршила у фебруару, сада нам је пауза, па се радујем што могу сву пажњу да усмерим на стицање искуства у апотеци - каже Милица.

Наша вредна саговорница, захваљујући завидном просеку, већ три године је стипендиста Министарства просвете и културе Републике Српске.

- То ми много значи, јер ми покрива знатан део трошкова студирања и смештаја у студенстком центру - додаје Милица.

Осим материјалне подршке, важан стимуланс за учење и сигуран ход ка зацртаним циљевима јој је и емотивна, свесрдна подршка мајке, која јој је увек давала подстрек да у животу може постићи све што је замислила.

- На почетку ми је било тешко да одем из свог краја и дођем у нову средину. Да се навикнем на ново окружење, људе, али да није било подршке најмилијих, пре свега маме, било би сигурно много теже. Сада је све тамо где треба да буде - скромно је, кроз осмех, закључила наша саговорница.

Вечерње новости