Звона на православним храмовима у Херцеговини у недјељу ће јавити долазак великог празника – Васкрсења Христова. У раним јутарњим часовима уз свим источно – херцеговачким општинама похрлиће хиљаде вјерника на васкршње литургије.

Након заједничке молитве и духовних обреда, топлину и радост Васкрса пренијеће у своје домове гдје ће наставити празновање заједно са својим укућанима, кумовима и пријатељима.

Васкшрње светковине увијек су у Херцеговини имале посебну драж, не само због духовног испуњења, већ зато што се долазак овог великог хришћанског празника поклапа са буђењем природе након исцрпљујуће зиме која понекад зна потрајати и по шест мјесеци.

Честитке свештенству и грађанима

Поводом Васкрса, највећег хришћанског празника, честитку свештенству Српске православне цркве и свим грађанима Невесиња упутио је начелник општине Миленко Авдаловић са жељом да га проведу са породицом и пријатељима у миру и здрављу, уз међусобно уважавање и разумијевање.

− Нека нам овај велики празник врати вјеру у бољу будућност и укаже на важност његовања породичних вриједности, зближавања и толеранције - поручио је Авдаловић.

Он је је пожелио да радост Христовог васкрсења испуни сваку невесињску породицу.

Малишани обојили јаја

Малишани из Вртића „Света Евгенија царица Милица“ уз помоћ својих васпитача украсили су корпе са васкршњим јајима показујући маштовитост и креативност. Радост Васкрса подијелиће са својим укућанима.

Васкршњи обичаји у Херцеговини

У православним селима у Херцеговини сачувано је доста лијепих народних обичаја за васкршње празнике, а нарочито оних у којима учествују дјеца. У Великој недјељи пред Васкрс углавном се није радило или су се завршавали најнужнији послови. На Велики петак су се фарбала јаја, најчешће у црвену боју. Често је кориштена кора од лука или орахов лист. На Велики петак се причешћивало код цркве или у некој кући коју одреди свештеник. Сваки гост на дан Васкрса даривао се фарбаним јајима, а нарочито дјеца. Са јајима се туцало и онај ко поломи јаје узимао га је за себе.

У неким крајевима се задржао обичај, да се укућани ујутро на Васкрс, умију водом у коју је претходно стављено црвено обојено јаје. У Херцеговини је обичај да пуница на Васкрс носи својим удатим кћеркама и зетовима црвена јаја, а кћерка, односно невјеста дарује их опет својим некадашњим сватовима и куму највише. Чобани првог дана Васкрса нису јаја уносили у тор или шталу, да им стока не би боловала. На Васкрс се ишло на богослужење у цркву. У портама православних храмова млади су играли у колу које се није прекидало до одласка кући.