Не прође много времена а да о невесињској Болници не чујемо неку лијепу ријеч. Оно са чиме посебно може бити поносна ова здравствена установа је што највише похвала стиже од пацијената. Њихови утисци су пуни задовољства, а поред импресија о модерном здању највише истичу стручност и љубазност медицинског особља.
Писмо захвалности Нишићанке која је недавно боравила у невесињској Болници даје најљепшу слику о овој установи.
Невесињска болница − у корак с временом у пратњи ''старомодне'' љубазности
Сваки одлазак љекару нешто је што ми ствара нервозу, а свака посјета болници изазива мучнину. И не чуди онда што сам одлазак у Невесињску болницу унапријед етикетирала као мучно морање. Оно што је услиједило промијенило је моју досадашњу слику о здравственом систему на овим просторима и, могу слободно рећи, вратило вјеру у људе.
На уласку у Невесиње дочека нас хладан и оштар ваздух, као контраст топлим и благим Невесињцима. Чудно је, заиста, како се у овако малом граду скупи толико искрене љубазности, срдачности и гостопримства. Толико душе. Сама зграда болнице изненадила ме је својом величином − још једна необичност у овом граду контраста. Унутрашњост − потпуно нова и брижљиво чувана и одржавана од стране брзих и расположених радница. Умор вјешто прикривају осмјесима. До моје собе упутише ме још љубазније и насмијаније медицинске сестре. Одговориле су на свако моје питање. Није им било тешко. Моји најближи, који су ту били као подршка, нису могли даље од чекаонице. То ме је растужило и на тренутак вратило панику сузбијену утицајем пријатног амбијента и још пријатнијег болничког особља, али није ми дуго требало да схватим да је то још један у низу квалитета ове установе: придржавање строгим правилима у циљу што боље бриге о пацијентима. Поново сам имала прегршт питања и ниједно није прошло без одговора пропраћеног ријечима подршке.
А љекари? Организовани, спретни и стручни. Пријатан тон гласа, неоскрнављен нервозом и нестрпљивошћу. Обилазећи сваког пацијента појединачно више пута на дан нуде одговоре на сва изговорена и неизговорена питања. Спремни су да се нашале, да потапшу по рамену. Да пруже утјеху. Да вас третирају као особу чије проблеме треба ријешити и чије страхове треба разумјети, иако су се сличних нагледали и наслушали у тој мјери да би вас лако могли посматрати као број. Ипак, нисте им број. Ви сте за њих људи, јер су они Људи. Дајем себи за право да прво слово у ријечи Људи буде велико када о њима говорим.
Чињеница да сам у болницу стигла из друге државе није ни намање засметала њиховој посвећености. Након мог повратка у Никшић стигла је порука од доктора који ме је примио у болницу, са питањем како се осјећам и како напредује опоравак. Вјерујте, тих пар кратких, уобичајених ријечи, носило је неизмјерно јак значај −слику о Невесињу и Невесињској болници поставило је у златни рам. Људи. Великим словом.
Захвална Никшићанка,
Ана Газдић