Крсна слава је за православне Херцеговце највећа светиња. За све невесињске породице обиљежавање кућног заштитника представља посебан друштвени и духовни догађај, који прате вјековни православни обреди, молитвена саборност и обилна породична гозба. Кроз славски колач, жито и свијећу, Херцеговци већ генерацијама преносе пламен вјере и поштовања према прецима, исписујући тако живу историју овог планинског краја.
Свечану трпезу већ су спремиле породице Вујичић, Милошевић, Драгић, Обиђановић, Пејановић, Томичић и Ћеклић, које сутра прослављају Свету Петку, заштитницу жена, светитељку која у херцеговачким домовима заузима посебно мјесто.
Празновање у невесињском крају наставља се 31. октобра, када православни вјерници обиљежавају празник посвећен Светом апостолу и јеванђелисти Луки. Лучиндан је веома честа и поштована крсна слава у овом дијелу Херцеговине, а као свог заштитника славе је породице: Аћимовић, Бојанић, Дабарчић, Ивезић, Кундачина, Миковић, Мрковић, Папић, Пекез, Петковић, Пиљевић, Појужина, Ремет, Руло, Шешлија и Шиљеговић.
Новембарске светковине традиционално почињу Митровданом, 8. новембра, који за Невесиње има димензију изнад породичног празника. Овај дан се обиљежава као Дан општине Невесиње, крсна слава Општинске борачке организације и Соколског друштва “Невесињска пушка”.
Свети Димитрије се са посебним пијететом и поштовањем обиљежава у свим срцима становника овог краја, јер су за 8. новембар везане најсвјетлије, али и најболније странице новије историје – чувене Митровданске битке из 1992. и 1994. године у којима је одбрањено Невесиње. Поред јавних институција, Митровдан као свог кућног заштитника прослављају и бројни домови, међу којима су породице Андрић, Буха, Магазин и Мандић.
Иначе, у новембру као ни у којем другом мјесецу, има чак 14 крсних имена, то јест слава. Поред већ поменутог Митровдана невесињске породице обиљежавају и Ђурђиц, Аранђеловдан, Мратиндан и Матијевдан. Свети архангел Михило као заштитник обиљежава се у 50 невесињских породица и по броју свечара је на четвртом мјесту. Најраширенија слава је Никољдан који се прославља у 93 породице што обухвата приближно трећину становништва општине. Јовањдан се прославља у 81, а Ђурђевдан у 66 невесињских породица. Најрјеђе српске славе у Невесињу су Мратиндан, Свети Вартоломеј, Свети мученик Агатоник и Свети Климент који се обиљежавају у по једној породици.
Поред крсне славе неке породице прислужују још један дан у години који је везан за неки црквени празник. То чине она братства којима се тог дана десило нешто изузетно лијепо или нешто лоше. Тај дан се у већини невесињских породица готово ни по чему не разликује од крсне славе.
Вуков запис и историјски коријени славског феномена
„Сваки Србин има по један дан у години који он слави и то се зове крсно име, свети и благ дан“, записао је у свом чувеном Рјечнику Вук Стефановић Караџић, препознајући у овом обичају срж народног идентитета. Данас под крсном славом подразумијевамо обичај да породице и родови сматрају својим духовним заштитником једног хришћанског светитеља.
Иако су трагове сличних ритуала кућних заштитника историчари проналазили и код других Словена, па и шире – код Индоевропљана, Трачана, старих Грка, Илира и Римљана, слава се као институција одржала прије свега код православних Срба. До прије неколико деценија овај обичај је био жив и код Македонаца. Спорадично, феномен крсне славе забиљежен је и код Хрвата у Херцеговини, средњој Босни, Лици и Далмацији, код Албанаца католика, а под јаким српским утицајем у прошлости је постојао и код једног дијела Румуна.
Поријекло крсне славе ни до данас није довољно расвијетљено. Све досадашње хипотезе могу се свести на два основна гледишта. Једно предање сматра да је крсно име успомена на дан када су многобожачки преци појединих породица прешли у хришћанску вјеру, а друго гледиште је анимистичко које у крсној слави види један култ предака.
Без обзира на то која је теорија ближа истини, једно је сигурно – у суровом историјском вртлогу Херцеговине, крсна слава у Невесињу остала је најсигурнија тврђава српског идентитета, писмености, православне вјере и братске љубави.