Литургијским сабрањем, поменом српским јунацима од Косова до данас и пригодним културно-умјетничким програмом, у Биограду је уочи Мале Госпојине свечано обиљежен велики јубилеј – 152 године од доношења историјске одлуке за подизање чувене Невесињске пушке.
Свету архијерејску литургију и помен јунацима који су трасирали путеве слободе, истине и правде служио је Његово високо преосвештенство митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, уз саслужење локалног свештенства. На овом светом мјесту, вјерни народ Биограда уздигао је молитве у знак сјећања на бесмртне витезове који су својом жртвом исписали завјет потомцима – да српски народ никада не може бити понижен.
Свечаном сабору присуствовали су бројни вјерници, потомци славних устаника, народни посланици, званичници Општине Невесиње и други гости.
Митрополит Димитрије: Наши витезови су пред Богом вјечно живи
Обраћајући се вјерницима митрополит Димитрије је нагласио да су материјално богатство и слава овога свијета пролазни, а да је једино људска душа бесмртна.
„То су знали наши преци, Свети Сава, Свети Василије и многи други. Знали су то и наши устаници који су се сабрали овдје у Биограду и одлучили да подигну устанак против Турске царевине. Знали су да је душа бесмртна и да за њу вриједи дати и свој живот. Устали су за образ, честитост и поштење, за дјецу своју, и зато су нам донијели слободу. Показали су да су народ Светог Саве – народ који има своје биће, свој идентитет и који вјерује Христу. Наши српски витезови су пред Богом вјечно живи“, поручио је митрополит.
Високопреосвећени владика је поучио вјерни народ да је у данашњим временима од пресудне важности како се односимо једни према другима.
„Важно је бити човјек, имати образ, поштење, част и достојанство, имати љубави и, прије свега, жртвовати се за ближње. Данас, када су људи материјално обезбијеђени много више него раније, једни другима можемо и морамо помоћи лијепим примјером, топлом ријечју, утјехом и временом које ћемо издвојити за своје ближње – да нам се повјере, кажу своју муку и своје страдање“, истакао је митрополит Димитрије.
Пјесма, гусле и трпеза љубави
Након духовног дијела програма, уприличен је културно-умјетнички програм. Наступили су чланови гусларских друштава „Новица Гушић“ и „Невесињска пушка“: Ратко Паровић, Мирослав Самарџић, Милош Паровић, Сњежан Глоговац и Саша Спремо. Својим наступима свечаност су уљепшале и чланице Етно групе „Симонида“и КУД „Свети Димитрије“, изводећи традиционалне пјесме и игре.
У знак захвалности и поштовања, Војин Куљић је у име Црквеног одбора архијерејске сигније уручио митрополиту Димитрију.
За све учеснике и госте овог великог историјског сабора припремљена је традиционална трпеза љубави.
Историјска одлука на састанку код цркве у Биограду 1874. године
Код Биоградске цркве, у смирај љета, на Малу Госпојину 1874. године, куцало је једно срце у грудима херцеговачких главара. На том историјском састанку народних првака и невесињских Срба, сковано је челично јединство и заједничка заклетва: подићи ће се устанак и збацити ланци вишевјековне окупације моћног Османског царства!
Тада су на овом светом тлу стајали они чија имена и данас са страхопоштовањем изговарамо: Илија Стевановић и Ристо Гаћиновић из Лукавца, Јован Гутић, Мијајло Гутић и Симун Зечевић из Зовог Дола, Милош Кешељ са Студенаца, Продан Рупар са Трусине, Шурко Петковић из Будисавља, Трифко Грубачић из Раста, Петар Радовић, Анто Глоговац и Трифко Радовић из Братача, Јовица Ђоговић из Ријеке, Томо Станић из Сливаља, Трифко Бува из Колешка и Јован Савић из Крекова.
Мудри херцеговачки главари знали су да у борби за крст часни и слободу златну нису сами. Закључили су да је братска Црна Гора најближи и најпоузданији савезник, те да се њој треба обратити за братску руку и помоћ. Изабрана је делегација коју су чинили Јован Гутић, Симун Зечевић и Милош Кешељ. Њихов задатак био је да оду код црногорског књаза Николе, пренесу му општу вољу народа за устанак на прољеће и измоле помоћ у оружју и муницији, која би се тајно допремила преко Бањана.
Овај састанак код Биоградске цркве, са одлукама које су тада донесене, био је први, кључни корак и темељ на путу до пуцња Невесињске пушке.
