Бивши матуранти Средњошколског центра „Алекса Шантић“ који су средњошколско образовање завршили школске 1995/1996. године окупили су се вечерас како би прославили 30 година од матуре.
Овај значајни јубилеј окупио је око 60 бивших гимназијалаца који су поново сјели у школске клупе присјећајући се дана проведених у школи, пријатељстава и дружења која нису изблиједила ни након три деценије.
Окупили су се испред зграде Гимназије, а потом су професори Слободан Жерајић, Даница Ђурасовић и Бошко Буха одржали школски час на коме је сваки бивши матурант рекао нешто о свом животном путу накод завршетка средње школе.
Универзитетски професор у Новом Саду Небојша Чокорило истакао је да је овај сусрет дуго чекао и да су се вечерас вратили на мјесто гдје је све почело, у своје школске клупе. Он је додао да је ово доказ да успомене не старе, већ чекају прави тренутак да оживе, што се десило управо вечерас.
– Сусрет, разговори и загрљаји вратили су ону стару енергију и учинили да вријеме на тренутак стане, и врати нас у најљепше животно доба. Посебну емоцију овом сусрету дао је долазак нашег разредног старјешине Слободана Жерајића који храбро гази девету деценију – рекао је Чокорило.
Своје емоције и радост због поновног сусрета са школским друговима није крила ни Јагода Савић Мијатовић која данас живи и ради у Подгорици.
– Осјећај је фантастичан. Видјети драге људе након 30 година заиста је нешто посебно у мом животу. Јако сам узбуђена и овај скуп за мене је од непроцјењиве вриједности, јер се толико успомена вратило у једном тренутку – нагласила је Савић Мијатовић.
Из Требиња на прославу дошао је и Драган Драговић, који са невјерицом каже да не може да вјерује да су прошле чак три деценије како су завршили средњу школу.
– Вријеме као да „лети“, и тешко ми је ријечима да опишем колико ми овај сусрет значи. Ово је јединствена прилика да се заједно окупимо, поразговарамо, загрлимо једни друге и присјетимо се времена које смо доживјели и проживјели заједно у нашој Гимназији – носталгично прича Драговић.
Сусрет је протекао у топлој и срдачној атмосфери, уз пуно смијеха, загрљаја и евоцирања успомена на заједничке тренутке које је ова ратна генерација провела заједно. Оваква дружења још једном потврђују да је у животу човјека најбезбрижније и најљепше ђачко доба.
Са вечерашњег дружења поручили су да „Вријеме пролази, пријатељства остају“.
