МЛАДИ гуслар Лука Ивановић из Мелбурна са само седам година, пјевајући уз овај древни инструмент о Херцег земљи, освојио је родну Аустралију и допро до срца сународника на свим меридијанима, а посебно у Невесињу, гдје су му коријени.

Када је током прославе Светог Николе у истоименом храму у Џилонгу на ноге дигао све присутне ни Лука ни његови родитељи Добрила и Дејан нису могли претпоставити какве ће емоције изазвати.

Луку је након наступа благословио Његово високопреосвештенство митрополит аустралијско-новозеландски Силуан, такође поријеклом Херцеговац, те му даровао икону Светог Василија.

Овај мали гуслар за Срну каже да нема трему и да се радује сваком наступу, а да се сваки дан дружи са гуслама на чијем је прочељу крсна слава Ивановића – Свети Никола, а на позадини манастир Острог, гдје је крштен, као и његови сестра и брат – Ангелина и Немања.

– Када дођем из школе, онда запјевам једну коју знам по један, два сата. Мог брата Немању сам почео да учим да гусла љетос кад смо били у Невесињу и Требињу и онда је он мало заборавио. Сада сваки дан сједнем са њим заједно да опет и он зна да гусла – прича Лука.

Лука учи гуслању и петогодишњег брата Немању

Он је пјесму „Херцег земља“ научио за четири мјесеца, а уз њега је овај текст, који је захтјеван и за много старије, савладао и петогодишњи Немања на својим дјечијим гуслама.

Лука текст пјесме која говори о тешкој историји Херцеговине, која је васкрсла кроз буне и ратове и довела до стварања Републике Срспке, не само да пјева него и разумије, јер га родитељи уче традицији и историји поднебља у којем су потекли.

Максим Војводић – узор и подршка

Њему се приликом долазака у Републику Српску испунила и највећа жеља да упозна гуслара Максима Војводића, који изводи његову омиљену пјесму „Српска Спарта“.

– Прво сам се мало бојао, па се мало стидио, а онда сам дошао до Максима. Он ме је загрлио и тако смо се упознали у Требињу. Максим ми је рекао да наставим да гуслам – каже Лука, који се са Војводићем сада сретне сваки пут када оде у Републику Српску.

Војводић пружа драгоцјену помоћ и Лукиним родитељима, те им разјашњава неке недоумице у вези са текстовима пјесама.

Мајка овог младог гуслара Добрила Ивановић наводи да Лука највише пјесама учи преко Максимових снимака.

– Максим нам увијек помогне тако што исправи неке ријечи или ми напише текст да га ја могу правилно пренијети Луки да научи – прича Ивановићева.

Она истиче да се Лука, захваљујући љубави према гуслама, спријатељио и са младим гусларима Ђорђем Стевовићем и Светом Вујевићем и да током боравка у Требињу стиче додатно знање при Гусларском друштву „Војвода Лука Вукаловић“, као и да је упознао и Жељка Вукчевића, те Момира Авдаловића, који му је један од омиљених.

– Лука је ове године гуслао у манастиру у селу Лука код Невесиња за славу Успења Пресвете Богородице са благословом игумана Василија из манастира Дужи, а носио је и икону Светог Николе у литији поводом Преображења – славе града Требиња – каже Ивановићева и додаје да дјечак гусла приликом породичних окупљања и дружења са пријатељима.

Дјед Милорад Луки дао гудало у руке када је имао двије године

Она открива да је Лука љубав према овом древном инструменту наслиједио од њеног покојног оца Милорада Ђерића, који му је као двогодишњаку дао гудало у руке, али и од мужевог оца Миленка, који је такође гуслао, али га, нажалост, није упознао.

Ивановићева, коју су у Аустралију родитељи донијели 1988. године као петомјесечну бебу, каже да је њој и њеном мужу, који је у ову земљу дошао прије 10 година, најважније да сачувају своју православну вјеру, језик и традицију.

– Трудимо се, заиста. Има много нашег народа да су и мајка и отац, на примјер дошли послије рата и причају перфектно српски, али су све окренули да причају са дјецом енглески. Ја баш форсирам у кући да се мора српски причати, а када сте у школи и вани онда морате енглески са другарима. Не допуштам то код куће јер брзо забораве – каже Ивановићева.

Она додаје да дјецу уче и да пишу ћирилицу, а да све троје иду на фолклор и наступају, што додатно учвршћује везе са завичајем.

Лука је управо свој први гусларски деби у Аустралији имао у новембру прошле године на „Трофејној вечери“ на „Бенџо академији“ код Слободана Бенџа родом из Коњица.

Он ће 25. јануара увеличати прославу храмовне славе Манастира Светог Саве у Илајну, гдје се сваке године окупи око 10.000 људи.

Већ на Сретење, 15. фебруара, Лука ће бити у Сиднеју на Српском фестивалу и својим чаробним гудалом наставити да спаја људе, континенте и тка чудесну гусларску причу о Херцег земљи – „Ђе најљепша рујна зора свиће, ђе Српкиње рађају Обилиће“, а коју носи дубоко у својим генима и воли цијелим бићем.

СРНА