Бивши матуранти Средњошколског центра „Алекса Шантић“ који су средњошколско образовање завршили школске 1994/1995. године окупили су се синоћ како би прославили 30 година од матуре.
Овај јубилеј окупио је око стотину бивших матураната из осам одјељења, који су похађали гимназију, машинску и текстилну школу.
Након срдачних поздрава и заједничког фотографисања, бивши ученици ове образовне установе дружење у опуштеној и веселој атмосфери наставили су у Салону „Стефан“.
Ова прослава била је лијепа прилика да се присјете незаборавних тренутака које су провели у школским клупама, и да се обнове пријатељства која су се током три деценијe по мало изгубила и изблиједила.
Највише посла око организације имали су Јелена Кулиџан, Јела Вуковић, Данијела Маврак, Миленко Зубац и Саша Андрић, који кажу да је ово била захтјевна организација, али уједно и великo задовољство.Истичу да их је пратила добра енергија и велика жеља да се по први пут окупе у овако великом броју и направе дружење за памћење.
Владимир Цуца који живи и ради у Источном Сарајеву истакао је да му је изузетно драго што је дошао на овај јубилеј, да заједно са школским друговима проведе ово дивно вече. Са поносом наглашава да му је невесињска гимназија дала добру основу и знање за будуће образовање.
Радован Самарџић из Невесиња каже да је ово је један лијеп осјећај који ријечима не може да се опише. Додаје да му најдраже од свега када види да су израсли у праве и озбиљне људе, а највеће задовољство је што су сви добро и здраво.
Веома емотивно о прослави матуре и овом дружењу говорио је и Ранко Мандић који је дошао из Требиња.
– Срце ми је пуно када видим другаре из генерације, а многе нисам видио пуних 30 година. Знао сам да ће бити лијепо, али оволико емоција на једном мјесту, ово треба само доживјети. Дивно је и само нека траје – нагласио је Мандић.
Ово незаборавно вече било је испуњено смијехом и причама из школских дана.
Поред дружења и забаве, ова генерација показала је и хуману страну. Један дио од прикупљених средстава биће прослијеђен Удружењу дјеце и омладине са потешкоћама у развоју „Моја нада“. Овим гестом послата је порука да су дјеца са потешкоћама у развоју дио нас и наше заједнице, и да сви треба да се потрудимо како би се што лакше интегрисали у данашње друштво.
