Народна биоблиотека Невесиње добила је вриједан поклон од Јова Рачића из Београда који вуче коријене из Херцеговине. Невесињску културну установу је преко Удружења Невесињаца у Београду даровао са 460 књига и 100 часописа изузетне вриједности.

Јово је читав радни вијек куповао књиге и читао, а посебно га је интересовала литература са тематиком из националне историје. Како каже, сваку књигу коју је имао прочитао је од почетка до краја. Како је већ зашао у дубоку старост, одлучио је да своју богату библиотеку поклони. С обзиром да је емотивно везан за Херцеговину, а посебно за Невесиње, донио је одлуку да књиге поклони Народној библиотеци Невесиње. Поред књига, у свом посједу има значајне музејске артефакте које такође жели да поклони Невесињу.Ступио је у контакт са представницима Удружења Невесињаца у Београду, уз чију помоћ је реализовао ову своју жељу.

Јово Рачић рођен је 1936. године у Ходбини. Рано дјетињство је провео на Зијемљима.

Почетком јула 1941. године усташе су покупиле 42 мушкарца са Зијемаља, међу којима и Јововог оца Јеремију, одвели их у непознатом правцу и побили. Јово је педантно прикупио податке о њима, али и о свим Зијемаљцима који су погинули у двадесетом вијеку. У знак поштовања и пијетета према својим прецима, Јово је организовао служење помена за те жртве у Саборној цркви у Београду.

Када се завршио Други свјетски рат Јовова мајка Коса са дјецом добила је кућу и земљу у Гајдобри, гдје се преселила 1945. године. Јово je у новој средини завршио је основну школу и берберско-фризерски занат. Након тога запослио се у Никшићу, а по одслужењу војног рока у Нишу и Београду почео је да ради у Савезном секретаријату за унутрашње послове на обезбјеђењу страних представништава. Успут се школовао, те је завршио Школу унутрашњих послова и Управно-административну школу. Пензионисан је 1990. године. Живи у Београду.