Nevesinje
ЈП „Водовод“ обавјештава кориснике који се водом снабдијевају из градског водовода, да ће због почетка радова на реконструкцији водоводне мреже у улицама Х Херцеговачке бригаде и Милице Човило, од понедјељка, 13. маја, долазити до прекида у водоснабдијевању потрошача у насељу Швракино Село.
За вријеме извођења радова биће обезбијеђен алтернативни начин водоснабдијевања (јавна чесма и цистерне). Планирано је да, уколико временске прилике дозволе, радови трају 10 дана.
ЈП „Водовод“ моли кориснике за разумијевање.
Невесињска гимназијалка Милица Радовановић освојила је прву награду на међународном књижевном конкурсу „Љубав није само реч“ који приређује ОШ „Алекса Шантић“ у Калуђерици поводом традиционалне манифестације Шантићеви дани. На овогодишњи конкурс пристигло је преко 700 радова из 137 основних и средњих школа са територије Србије, БиХ, Црне Горе и Македоније. Ученици су били маштовиити за стварање поезије и прозе, тако да је стручни жири којим је предсједавао књижевник Мирослав Кокошар имао тежак и одговоран задатак да изабере најбоље литерарне радове у двије категорије. Млада невесињска пјесникиња је завриједила пажњу жирија па је њена тематска пјесма изабрана као најбоља у конкуренцији виших основаца и средњошколаца.
Ово је лијеп дар за невесињску матуранткињу која се за неколико дана опрашта од средњошколских обавеза.
Љубав није само ријеч
Кажеш ми личим ти на океан
у мени раскош, склад и мир има,
али чини ти се, само дашак вјетра
довољан је да наиђе плима.
Кажеш ми, личим ти на сунце
сјајим раскошним сјајем и гријем,
Али за само мало се узојогуним
и данима се у свом свијету кријем.
Кажеш моје су очи језеро без дна.
Поглед ми као пустињски вјетар лети
и чини ти се довољан је само трен
да тај вјетар почне да пријети.
А ја ћутим и равнодушно климам главом
осмијехујем се, признајем, помало лажно.
Знам у мени неки вјечити немир има,
и неважно ми све што је другима важно.
И журим, кораци ми као птице лете,
да зграбим неке своје замишљене снове,
опрости за све мисли о мени,
ја нисам као други, мене даљин зове.
------------------------------------------------------------------------
Не чини ли ти се да узалуд трошиш ријечи?
До мене само тишина и ћутња допиру.
Срце се причи, као усамљене стијене на обали,
морским таласима, снажно и гордо одупиру.
Не чини ли ти се да узалуд трошиш вријеме
и трагаш за стоппама теби драгог везивања?
Ја често и нехтијући бјежим сама од себе
и као мајка чедо, с њежњошћу пратим своја избивања.
Не чини ли ти се да узалуд трошиш мисли?
Мисао твоја ни једна није ме вриједна.
Ја сам као вјетар развигорац неухватљива,
само сам даљине и бескраја, као воде, жедна.
Не троши узалуд вријеме, ни ријечи,
нека те мисао на мене никад не заболи!
Пусти ме да говорим са својим ћутањем.
И ријеч моја нека и даље само папир воли.
Никад не држи пијесак у стиснутој шаци-
исцурити неће, само ако је раширен длан.
И чекај, јер можда једном, и нада кад прође
мисао моја једна, ненандано стигне у твој сан.
------------------------------------------------------------------
Зато на јагодицу прста утисни усана траг,
и пусти да га вјетар развигорац носи.
Нека путује мјесечевом звјезданом путањом.
Знај,зауставиће се јутром меким у мојој коси.
Ту на пупољак руже у топло љетње предвечерје,
спусти усне,њежно,као да љубиш дуго жељени сан.
Са пјесмом зрикаваца из тек покошене траве,
допутоваће безбједно јутром и пасти на мој длан.
Шарени листић увели,њежно уснама додирни,
нека га небом,на крилима носе ластавице.
Јесењим јутром,тик у снено прадскозорје,
њежно као суза,пашће на моје снено лице.
У зимски сутон,кад крену да лете пахуље прве,
кришом на једну спусти пољубац мек.
И не брини,до мене лако наћи це пут,
и јутром хладним биће ми утјеха и лијек.
И љуби,отисни усана траг на сан сваки.
Нека ме пољјупци твоји кроз сутоне и зоре траже
И не говори,јер лјубав није само ријеч,
И ћутањем се некад пуно више каже.
У цркви на Вјенчац граду, посвећеној Светом великомученику Георгију, данас је прослављена крсна слава.
Свету литургију служило је локално свештенство, а након тога обављено је освештање славског жита и ломљење колача.
Славску здравицу одржао је свештеник Немања Лукета.
„Нека је срећна слава данашњим свечарима и свима нама који прослављамо Светог Ђорђа. Нека нам Господ и Свети великомученик Георгије помогну да ову славу прослављамо у миру и слободи, у радости до старости, у љубави довијека“, рекао је свештеник Лукета.
Много среће, здравља и слоге присутнима је пожелио и овогодшињи домаћин славе Миливоје Шиповац.
Црква Светог Георгија на Вјенчацу задужбина је братства Шиповац. Освештана је 9. августа 2015. године.
Модеран пројекат цркве Светог великомученика Георгија у потпуности је аутентичан и по изгледу и по локацији, а у духу је и у складу са традицијом Српске православне цркве.
У Градској галерији у Невесињу синоћ је одржано књижевно вече пјесника и прозаисте Новице Телебака Тенија. Повод за ово дивно дружење љубитеља писане ријечи била је награда којом је Друштво писаца Русије из Москве наградило Новицу Телебака за књигу поезије ”Свијећа за патријарха Павла”.
Књига „Свијећа за патријарха Павла“ објављена је 2015. године, у издању „Света књиге“ из Београда и Књижевне заједнице „Јован Дучић“ из Требиња, уз благослов митрополита црногорско-приморског Амфилохија Радовића.
Телебак је у Невесињу представио своју поезију и прозу, од прве збирке пјесама „Туга се боји ријечи“ из 1979. године до „Свијеће за патријарха Павла“.
Од његове прве збирке поезије ”Туга се боји ријечи”, објављене 1979. године, па све до, за сада, посљедње збирке ”Е, моја Херцеговино”, Тени је пјесник херцеговачког камена. Заступљен је у бројним пјесничким антологијама, а неке од њих су ”Херцеговачки вијенац”, ”Из века у век”, ”Кад срце засветлуца”.
Књиге Новице Телебака превођене су на руски и румунски, док је његова поезија превођена на француски, њемачки, енглески, италијански и ромски. Осим награде ”Друштво писаца Русије”, добитник је и признања ”Мокрањчева награда”, као и награда ”Песнички крчаг” и ”Дучићева лира”.
Иако је у Невесињу провео непуне двије године, Телебак каже да овај град осјећа као свој град, а из поштовања и љубави према Невесињцима одлучио се да странице свог књижевног стваралаштва отвори баш ту пред њима.
У до посљедњег мјеста испуњеној Градској галерији, стихове, приче и изводе из критика пјесничког стваралаштва Новице Телебака читали су Верица Чупковић, Бранислав Ђоговић и Горан Дука. Стихове је говорио и аутор Новица Телебак Тени.
Организатор књижевне вечери били су Градска галерија и СПКД "Просвјета".
