Nevesinje

Рукометаши Херцеговине забиљежили су вечерас пету победу у низу. На гостовању у Дубици савладали су Козару резултатом 26:21 и сада заостају само бод за водећим Јединством.

Невесињци су одиграли чврсто у одбрани, а у нападу су искористили стаменост и искуство својих бекова. Кључну предност стекли су почетком другог дијела када су направили серију 6:1. Краткотрајно опуштање око 50. минута није угрозило сигурно вођство.

Најефикаснији у невесињском саставу били су Драговић са осам и Ивановић са шест голова. Одлични голман Стојановић имао је 15 одбрана.

Херцеговини предстоје двије домаћинске утакмице. У Невесиње прво стиже стари ривал Дрина, а потом и екипа Бијељине.

 

КОЗАРА – ХЕРЦЕГОВИНА 21:26 (10:12)

 

Спортска дворана у Козарској Дубици. Судије: Даниловић, Каран. Искључења: Козара – 4 мин, Херцеговина – 12 мин. Седмерци: Козара 7(4), Херцеговина 1 (0).

КОЗАРА: Цвијановић, Вулета, Ханданагић (1), Бижић, Ђенадија (4), Кондић (6), Кос (2), Делић, Станић (5), Бурсаћ, Стијовић (2), Арсенић (1), Арнаутовић.

ХЕРЦЕГОВИНА: Стајић, Стојановић, Ковачевић (1), Лакета, Кисић, Зуровац (2), Манигода (1), Вучић, Буха, Ивановић (6), Бабић (4), Шаренац (4), Драговић (8).

КМФ „Невесиње“ поражен је у финалу Футсал купа РС од екипе Полицајца резултатом 6:0. У утакмици одиграној у Мркоњић Граду премијерлигаш из Бањалуке оправдао је улогу фаворита. Невесињци су се добро држали у првом полувремену, али су у наставку доживјели потпун дебакл.

Подсјећамо, КМФ „Невесиње“ је бранио трофеј освојен 2019. године, пошто је прошле године због пандемије прекинуто куп такмичење. С друге стране, Полицајац је први пут стигао до побједничког пехара.

 

ПОЛИЦАЈАЦ – НЕВЕСИЊЕ 6:0 (1:0)

Културно-спортски центар у Мркоњић Граду. Судије: Илић (Добој), Раилић (Дервента). Стријелци: Мирковић (2), Ђукарић (2), Верић, Радујковић (Полицајац).

ПОЛИЦАЈАЦ: Станивуковић, Верић, Павловић, Трифковић, Ђукарић, Стојановић, Радујковић, Максимовић, Вучић, Маринковић, Радовић, Муњиза, Каурин, Мирковић.

НЕВЕСИЊЕ: Ромовић, Радовановић, Миличевић, Продановић, Сикимић, Гутић, Пудар, Ковачевић, Вуковић, Пантић.

KMF Policajac

 

У Хигијенско-епидемиолошку службу Дома здравља Невесиње вечерас су пристигли резултати јуче тестираних узорака. Присуство вируса корона потврђено је код 15 особа.

Данашњи резултати указују на погоршање епидемиолошке ситуације у свим општинама источне Херцеговине. Подсјећамо, у Требињу је регистровано 25, Билећи 19 и Гацку 18 нових случајева ковида-19.

У Требињу је данас одржан састанак директора невесињске, фочанске и требињске болница и директора домова здравља источне Херцеговине на којем се расправљало о погоршаној епидемиолошкој ситуацији.

У читавој историји Херцеговине тешко је наћи личност која је учинила толико доброг за српски народ, а да је тако мало публикована као што је то Ангелина Јакшић.

Читав живот посветила отаџбини, била је велики хуманиста, изузетан интелектуалац и научник. Не заборавља се њена пожртвованост за вријеме ратних страхота и њена велика улога у спасавању рањених и болесних. Мало је познато да је прва преводила српске народне пјесме на француски језик.

Doktorski rad Angeline Jaksic

Ангелина Јакшић је рођена 1871. године у селу Дубљевићи које је тада припадало котару Невесиње, а данас општини Гацко. Кћерка је Алексе Јакшића, једног од организатора Невесињске пушке и Улошког устанка.

У Женеви је промовисана у доктора медицинских наука још 1899. године и тако постала тек трећа Српкиња и прва Херцеговка у историји која је понијела ову високу академску титулу.

Тема њеног докторског рада на Медицинском факултету у Женеви била је “Фиброми материце у трудноћи”. У току свог дугогодишњег службовања у Швајцарској, пронашла је и патентирала лијек против респираторних инфекција који је назвала "la serb" .

По избијању балканских ратова ставља се на располагање Црвеном крсту и враћа у Србију. Једна је од првих жена ─ љекара којој су одали пуно признање и повјерење и предали јој управу Шабачке болнице.

За вријеме Првог свјетског рата била је шеф хируршког одјељења главне војне болнице у Београду, а потом и шеф војне болнице при Врховној команди у Крагујевцу. Са чланицама Кола српских сестара и Енглескињом Ханом Џеси Хенкин Харди фебруара 1915. године основала је Националну српску лигу жена. Радила је са др Јарославом Кужељом и другим љекарима на сузбијању епидемије пјегавог тифуса у Крагујевцу, у амбуланти коју су основале она и Хана Харди на самом почетку рата.

Марта 1916. др Ангелина Јакшић одлази у Париз гдје заједно са предсједницом Хуманог друштва у француском војном министарству Еуген Симон почиње да скупља прилоге и пакете за српске рањенике. Основала је Француско-српско удружење за помоћ српској дјеци.

Занимљиво је да је Ангелина Јакшић прва превела српске народне пјесме на француски језик. Своју љубав према отаџбини, али и пјесмама наслиједила је од оца Алексе. Хтјела је да Французи кроз пјесму осјете душу српског народа, да виде херојство које није клонуло ни кроз вјековну тешку борбу са освајачима. Прва пјесма била је о Страхињићу Бану, а инспрацију јој је дао професор Јован Цвијић који је написао похвални предговор њеној књизи. До тада српске народне пјесме нису се преводиле у стиху. Књига посвећена српској и француској војсци имала је велики успјех, а француска књижевна критика небично се похвално изразила.

Један примјерак послала је војводи Мишићу од кога је добила писмо у коме се најтоплије захваљује: „ Добио сам Ваше дјело и са највећим задовољством сам констатовао, колико је добро, не само као књижевна ствар, већ још више као пропаганда, за што боље упознавање француског и српског народа. Кроз поезију, Ви сте уздигли наш народ на онај пиједестал који заиста заслужује. То је најбољи начин да се задобију симпатије једног културног народа. Препоручујем Вам најтоплије, да продужите у томе смислу и остајем дубоко ганут“, написао је Мишић.

Још једну сатисфакцију добила је за своје дјело др Ангелина Јакшић. Тадашњи предсједник Чехословачке др Бенеш откупио је велики број књига и послао их у Америку за пропаганду словенске нације.

Послије Првог свјетског рата бавила се приватном гинеколошком праксом у Београду. Живјела је са сестрама др Милицом Јакшић, стоматологом, добровољном болничарком у балканским ратовима и Јелицом Јакшић, професорицом у Београду. Носилац је Ордена Светог Саве и француске Златне медаље за ратне заслуге.

Преминула је у Београду 1950. године, а како није имала потомака, сахрану је организовао деканат Медицинског факултета. Ангелија Јакшић је данас готово заборављена иако је својим радом задужила не само Херцеговину него и цјелокупан српски народ.

Петар Миљанић ─ први Невесињац са титулом доктора наука

Petar Miljanic

Први Невесињац који је стекао титулу доктора наука је др Петар Миљанић. Медицински факултет завршио је у Москви још 1881. године

Био је лични љекар краља Николе и предавач на више свјетских конгреса.Успоставио је санитетску службу у Црној Гори и читаву деценију био секретар Црвеног крста. Први је на југословенским просторима проучавао губу и мултиплу склерозу. Обавио је преко 800 хируршких интервенција на очима.

 

Драгомир Граховац (Глас Требиња)

 

ЈУ Центар за информисање и културу
Радио Невесиње

Kontakt info

Немањића бб,88280 Невесиње
Република Српска

Tel: 059 601 394, Fax: 059 601 455
E-mail: radionevesinje@hotmail.com

ID PDV

Матични број: 01805053
Рј. суда: RU-1-264-00
ИД број : 4401396050004

Žiro Računi

Рачун јавних прихода: 5520060001233609

Врста прихода: 722591

Буџетска организација:0069520