Nevesinje
Нови јак потрес погодио је јутрос Херцеговину. У 6:28 часова Европски медитерански сеизмолошки центар регистровао је подрхтавање тла јачине 4,8 степени по Рихтеру са епицентром између Љубиња и Берковића, у рејону села Љубомишље. Епицентар је био на дубини од 10 километара.
У посљедња 32 часа ово је 12. потрес у Херцеговини.
У Зовом Долу данас је одржана традиционална Васкршња туцијада. У порти Храма свих светих по 11. пут окупили су се мјештани различити по статусу и годинама да учествују у лијепој обичајној манифестацији. Око стотину учесника подијељено је у двије групе.
У конкуренцији дјеце најтврђе васкршње јаје имала је прошлогодишња побједница деветогодишња Николина Миловић. Организатори су је даровали слатким наградама.
Међу осталим учесницима овогодишњи побједник је 15-годишњи Раде Гутић. На поклон је добио 30 јаја, али му много више значи што је надмашио старије ривале.
Да би се одагнала свака сумња у побједнике, шампионска јаја су на крају разбијена пред учесницима и публиком.
Најмлађи учесник Васкршње туцијаде Стефан Зечевић нема ни годину дана, а најстарији Миливоје Пашајлић напунио је 71 годину.
Такмичари кажу да им је била част што су учествовали у овом лијепом православном обичају. Организаторе радује што се на велики хришћански празник у Зовом Долу окупило доста дјеце.
Празнични дух задржао је мјештане у вишечасовном дружењу.
Чланови Штаба за ванредне ситуације обишли су ноћас уже подручје Невесиња и нису примијећена оштећења стамбених објеката од земљотреса. За сада нема пријава штете ни из невесињских села. Сви путни правци на подручју општине су проходни.
Штаб ће данас прикупити информације са цијелог подручја општине Невесиње и након тога предузети неопходне радње, потврдио је јутрос за Радио Невесиње начелник општине Миленко Авдаловић. Он је позвао грађане да евентуалне безбједносне проблеме, као посљедицу земљотреса, пријаве Цивилној заштити, Полицијској станици или Ватрогасно-спасилачкој јединици.
Земљотрес јачине 5,7 степени по Рихтеру који је погодио синоћ Херцеговину најјачи је на подручју БиХ у посљедњих педесет година. Снажно се манифестовао и у Невесињу, посебно у југоисточним дијеловима општине – Лукавцу, Зовом Долу и Биограду.
Невесињцима је још у свјежем сјећању земљотрес од 26. новембра 2019. године када је магнитуда у епицентру на дубини од 10 километара износила је 5,4 степена Рихтерове скале што је било најозбиљније испољавање ове природне силе на подручју Невесиња још од 1907. године.
Млађе генерације су по тада први пут биле суочене са овако озбиљном манифестацијом природне силе, па отуда и не чуди што се појавио страх и узнемирење. Након најјачег удара који је извао материјалну штету на преко 500 објеката регистровано је још десетак земљотреса мањег интензитета.
Комплетна Херцеговина је одувијек сеизмички активна усљед помјерања плоча које изазивају подвлачење афричке тектонске плоче под евроазијски масив. Сеизмолози су, примјењујући математичко-физички модел сеизмичности, дошли дио закључка да се у наредних 50 година на територији Херцеговине могу очекивати земљотреси максималног интензитета до седам степени Меркалијеве скале. Земљотреси тог интензитета изазивају материјална оштећења на грађевинским објектима, углавном без људских жртава.
Потрес јачи од 5 степени погодио је Невесиње и 27. септембра 2005. године. Магнитуда је износила 5,2 степена по Рихтеру, а интензитет у епицентру (село Удбина) 7 степени по Меркалију.
Два минута прије поноћи, 3. октобра 1979. године земљотрес је причинио велику материјалну штету у мјесним заједницама Лука, Придворци и Бијења. Оштећено је око 300 кућа и помоћних објеката, али није било повријеђених лица.
Исте године, 15. априла катастрофалан земљотрес који је погодио Црну Гору добро је продрмао и југоисточни дио невесињске општине и направио штете на више објеката.
Најјачи потрес регистрован у Херцеговини у 20. вијеку магнитуде 6 степени по Рихтеру догодио се 15. фебруара 1927. године са епицентром на подручју Љубиња. Било је и људских жртава, а тресло се снажно и у Невесињу.
Враћајући се даље у прошлост подаци о сеизмолошким активностима су оскуднији. Ипак биљежимо 1. август 1907. године и потрес од процијењених 5,7 степени, пошто тада није била развијена Рихтерова скала.
Најстарији документовани потрес на подручју Невесиња који је имао посљедице догодио се 14. фебруара 1890. године када је порушено више кућа, а часовних на Сахат кули престао је да ради.
Сеизмолошки инструменти у БиХ, а нарочито у Херцеговини, готово свакодневно региструју мања подрхтавања тла, а тек два-три пута годишње потрес буде јачег интензитета. Ипак, водећи се статистичим подацима и математичко-физичким моделима, сеизмолози кажу да је могућност разорног ремљотреса на тлу БиХ у наредних 100 година минимална.
Најјачи земљотрес у БиХ икад десио се 27. октобра 1969. године у Бањалуци, а његова јачина износила је 6,6 степени по Рихтеру.
Драгомир Граховац